I na Novom Zelandu ima posla za naše pčelare (SRB)

Novi Zeland je u vrhu zemalja sveta po izvozu meda, a zbog izuzetno velike proizvodnje, koja podrazumeva visoki kvalitet, broj za potražnjom sezonskih radnika u ovoj struci je utrostručen. Pčelari iz Bačke odlaskom u ovu daleku zemlju ne vide samo razlog za dobru zaradu, već i priliku za sticanje novih znanja i veština, koje će moći primeniti i u svojoj zemlji.

Profesor fizike Marin Marinić iz Sombora, nakon što je u struci ostao bez posla, potražio je posao u pčerastvu na Novom Zelandu gde je, nakon samo jedne sezone rada kao pčelar, dobio posao za stalno.

“Na Novom Zelandu se radi isti posao sa pčelama i vrcanjem kao i u Srbiji, samo se način u pristupu rada razlikuje. Naši pčelari su cenjeni na Novom Zelandu, jer nas u Srbiji uče temeljnije i bolje da radimo, odnosno da obraćamo pažnju na sve detalje, što kod njih i nije slučaj, jer je tamo sve komercijalizovano”, rekao je Marin Marinić iz Sombora.

Novi Zeland je poslednjih nekoliko godina utrostručio proizvodnju najskupljeg i najkvalitetnijeg “manuka” meda na svetu. To je razlog zašto su srpski iskusni pčelari potrebni njihovoj industriji meda. Oni uglavnom rade na poslovima vrcanja, a za ovako bogato iskustvo obreli bi se i pčelari iz Apatina i Vrbasa.

“Iz Društva pčelara “Dunav” Apatin do sada su na Novi Zeland otišla dva pčelara. Poučen odličnim iskustvima svojih kolega, voleo bih da dobijem priliku da odem na Novi Zeland i uverim se kako funkcioniše proces proizvodnje najkvalitetnijeg meda na svetu. Takođe, zanima me koja brzina je potrebna za vrcanje oko 5.000 košnica i za koje vreme posao mora da se obavi”, saopštio je Rade Stevanović, pčelar iz Apatina.

“Pčelarenje na Novom Zelandu i Australiji je na mnogo većem nivou nego kod nas, a mi za sve imamo potencijala. U Srbiji pčelarim sa oko 100 košnica što je prosek, dok se tamo početnicima smatraju oni koji kreću sa nekoliko hiljada košnica. Veće kompanije imaju preko 10.000 košnica i za potrebe posla organizuju edukacije. Ipak je novac mnogima najveći motiv za odlazak, ali ima nas kojima je presudno znanje i iskustvo”, dodao je Radovan Mandić, pčelar iz Vrbasa.

Kilogram novozelandskog “manuka” meda prodaje se po ceni od oko 300 evra i najskupljiji je brendirani med na svetu, koji zamenjuje dejstvo antibiotika. Možda će poučeni novim iskustvima i naši pčelari po povratku iz ove daleke zemlje dobiti ideju kako bi se brendirao i srpski med na svetskom tržištu. Za sada osim lipovog fruškogorskog meda, koji je cenjen u Evropi, nije cenjen ni jedan drugi.

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

2 komentara

Ostavite odgovor