Uloga agrotehničkih mera u smanjenju posledica suše kod kukuruza (SRB)

Jaka suša, kao što je slučaj i ove godine ima negativne posledice i u velikoj meri redukuje prinos kukuruza i smanjuje njegov kvalitet. Kako bi se ublažile posledice suše, merama borbe protiv suše mora se ozbiljno pristupiti.

U proteklih sto godina prosečni porast temperature iznosio je 0,80C na globalnom nivou, što je veoma zabrinjavajuće, s obzirom da je brzina porasta temperature veća nego u proteklih 10.000 godina. Isti trend porasta temperatura zabeležen je i u našim uslovima.

Prinos najznačajnijih kultura naglo pada na temperaturama mnogo višim od 300C. Do ovog dolazi, zbog toga što je, optimalna temperatura za fotosintezu 20 0C-250C, sa porastom temperatura dolazi do ubrzanog razvića biljaka i ostaje manje vremena za akumulaciju hraniva.

U proizvodnji kukuruza nedostatak padavina navodi se kao ograničavajući faktor za postizanje visokog prinosa. Kukuruz je naročito osetljiv na stres suše u vreme metličenja i svilanja. Kod kukuruza suša uzrokuje dva do tri puta veću redukciju prinosa za vreme cvetanja, u odnosu na sušu u toku drugih faza razvića. Vrlo toplo, vruće i suvo vreme pre izbijanja i u izbijanju metlice iz vršnog lista utiče na slabiju oplodnju. U jako izraženim  slučajevima, oplodnja može gotovo izostati i biljke ostaju jalove. Naime, pri visokim temperaturama rast metlice se jako ubrzava, ona brzo izbija iz vršnog lista, i ranije nego što je
normalno, nekad tokom samog izbijanja iz vršnog lista, polen već praši. Obratno, rast svile je pri takvim vremenskim uslovima usporen, ona iz komušine izbija mnogo kasnije nego što je uobičajeno. Svila ne izbija u vreme najvećeg prašenja polena, nego 5 do 6 dana kasnije, na kraju prašenja polena ili posle toga. U takvom slučaju slaba oplodnja i slaba ozrnjenost klipova i jalovost biljaka može biti posledica što u vreme svilanja nije bilo dovoljno polena za oplodnju. Takođe, treba istaći da kukuruz traži najviše vode u periodu koji počinje 7-10 dana pre metličenja i traje do kraja cvetanja. U slučaju nedostatka vode u ovom periodu, kod kukuruza dolazi do toga da vršni deo klipa ili ceo klip ne bude oplođen.

Sa merama borbe treba početi već pri skidanju predhodnog useva, što je u našim uslovima najčešće pšenica. Zaoravanje strnjišta može znatno uticati na smanjenje gubitka vode iz zemljišta u toku letnjeg perioda.

Duboko jesenje oranje poželjno je obaviti u jesen, brazde ostaviti otvorene i na taj način se akumuliraju jesenje i zimske padavine. Korenov sistem se dobro razvija u dobro rastresitom zemljištu. U zbijenom zemljištu korenov sistem se slabije razvija i slabije iskorišćava hraniva i vodu. Dubljom obradom
uništava se i plužni đon i omogućava se nesmetani razvoj korena.

sušnim uslovima gustina setve utiče u značajnoj meri na visinu prinosa. Efikasnost gustine sklopa zavisi od hibrida, plodnosti zemljišta, a najvise od količine i rasporeda padavina tokom vegetacije. Na plodnijem zemljištu veći je kapacitet za vodu i setva se obavlja u gušćim sklopovima. Nakon setve obaviti valjanje kojim se pospešuje kapilarni uspon vode, odnosno premeštanje vode iz dubljih slojeva u površinski sloj.

Međurednom obradom obezbeđuje se očuvanje vlage u zemljištu, poboljšava se aeracija i redukuje broj korova. Prilikom izvođenja međuredne kultivacije voditi računa o zaštitnoj zoni i dubini.

Đubrenje je mera koja se može koristiti u borbi protiv suše. Đubrenjem organskim đubrivima uvećava se sadržaj humusa, a time i sposobnost zemljišta da zadržava vlagu. Unošenjem fosfornih i kalijumovih đubriva sa osnovnom obradom pospešuje se razvoj korena i sposobnost da biljke koriste hraniva i vodu iz dubljih slojeva.

Osnovno đubrenje za kukuruz treba da bude obavljeno u jesen, prilikom osnovne obrade. Čest je slučaj da ovo đubrenje izostaje, a proizvodači predsetveno unose veće količine mineralnih dubriva. Đubrenjem kukuruza pred setvu je takođe važno, jer se njime osiguravaju hraniva potrebna tokom klijanja i nicanja.

Izbor đubriva koja će se koristiti u predsetvenom đubrenju zavisi od đubriva koja su korišćena u osnovnom đubrenju. U osnovnom đubrenju preovladavaju đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma, a sa ovim đubrenjem mogu se uneti ukupne količine fosfora i kalijuma. U tom slučaju u predsetvenom đubrenjem ćemo uneti azotno đubrivo u vidu uree, UAN ili KAN-a, u zavisnosti od kiselosti zemljišta.

Spor proces razlaganja azota iz uree u zemljištu omogućava snabdevanje biljaka i u vegetaciji, iako je azot unet pred setvu kukuruza. U zavisnosti od područja gde se gaji kukuruz utvrđuje da li je neophodna prihrana tokom vegetacije. U sušnim područjima i u uslovima suše, usevi koji su predsetveno nađubreni ureom lakše podnose sušu, za razliku od useva kod kjih se planira jedna prihrana u toku vegetacije, a zbog suše, od prihrane ne bi bilo efekta.

Ako je osnovnim đubrenjem unete ukupne količine fosfora i kalijuma, predsetveno na neutralnim zemljištima trebalo bi primeniti 250-300 kg/ha uree. Ove količine azota mogu biti dovoljne za celu vegetaciju i nije potrebno prihranjivanje azotom tokom vegetacije. Primena uree pre setve osigurava kukuruzu bolju otpornost na sušu. U slučaju suše, prilikom prihrane  kukuruza KAN-om, dubrivo ne može se da se razloži, ni azot da se aktivira, jer nema dovoljno vlage.

Autor: Mr Anka Kačarević

PSSS Padinska Skela

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor