Gajenje dunje za proizvodne zasade (SRB)

„ Jesen stiže  dunjo  moja …“

Dunja je voćna vrsta karakteristična za toplija podneblja i uspešno se može gajiti do oko 700 metara nadmorske visine. Većina dvorišta u Srbiji do skoro su krasila pojedinačna stabla dunje, koja su, na žalost, u velikoj meri iskrčena usled infekcije bakterioznom plamenjačom. Ipak, razvoj prerađivačke industrije i visoka biološka vrednost ovih plodova, veoma povoljnog hemijskog sastava za različite vidove prerade,  uticao je da se dunji u svetu (pa i kod nas) poklanja sve veća pažnja.

Dunja je naročito pogodna za proizvodnju želea, zahvaljujući visokom sadržaju pektina (1,97-3,25 %), ali i ugljenih hidrata, vitamina, tanina, mineralnih i drugih materija. Prinos po stablu kreće se 10-60 kg u plantažnim zasadima, a pojedinačna stabla mogu dati i 100 do 400 kg plodova.

Stabla dunje obično žive 30 do 40 godina, dok pojedinačna, usamljena stabla mogu opstati i do 70 godina. Iako u Srbiji postoje odlični uslovi za gajenje ove vrste, sa značajnom potražnjom visoko cenjenih plodova, njena proizvodnja blago opada. Razlozi za to su, pre svega, zbog nedostatka kvalitetnog sadnog materijala, relativno oskudnog sortimenta, kao i (za nedovoljno edukovane voćare) visokog rizika od zaražavanja i sušenja stabala razvojem bakterije Erwinia amylovora. Najpogodnija zemljišta za dunju su umereno vlažna, propusna i bogata hranljivim materijama ( poželjno je da sadržaj humusa bude bar 2,5 – 3 %). Kao i druge voćne vrste, znatno bolje rezultate daje u uslovima navodnjavanja, zbog čega, trebalo bi, optimalnu vlažnost zemljišta  održavati tokom cele godine, a posebno u avgustu i septembru, kada je prirast plodova najintenzivniji.

Primenjenim oplemenjivačkim radom stvaraju se nove, bolje-produktivnije i otpornije sorte, sa novijom tehnologijom gajenja, ali je dosadašnja veća-plantažna proizvodnja vezana i dalje za 3-4 sorte, od kojih dominantno mesto zauzima Leskovačka dunja. U kolekcijama i ogledima instituta nalazi se još oko 30 sorata i hibrida dunje, od kojih neke postižu odlične rezultate, bolje od postojećih sorti, ali zbog slabe informisanosti proizvođača i odsustva sa važeće liste sorti za razmnožavanje, one se, uglavnom, ne šire u proizvodnji.

Sorte dunje koje zaslužuju značajniju pažnju proizvođača jesu:

Leskovačka dunja 

Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. Stablo leskovačke dunje je srednje krupnoće. Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama (osim prema virusima).Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama. Oblik ploda je jabučast, okrugao, ravan ili rebrast, krupan do vrlo krupan (200-500 grama). Pokožica ploda u punoj zrelosti je limunasto žuta, meso ploda je sitnozrno, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su posle berbe dobre transportabilnosti i obično se za preradu prevoze u rasutom stanju. Sazreva sredinom do kraja oktobra.Kao nedostaci ove sorte pominju se lako opadanje na vetru, sitni plodovi na lošijim zemljištima i u lošijim godinama itd.

Vranjska dunja               

Ovu sortu narod naziva dunjac. To je naša stara sorta najviše raširena u slivu Južne, Zapadne i Velike Morave. Habitus ove sorte je do početka rodnosti vrlo bujan, a potom se bujnost nešto smanjuje. Stablo je osetljivije na bolesti i štetočine od leskovačke dunje. List je intenzivno zelene boje, sa slabim maljama na naličju. Cvet je krupan i lep. Plod je krupan do vrlo krupan. Težina mu se kreće od 400 – 1 500 grama, ponekad i više. Nisu retki plodovi od 700 – 800 grama. Oblik ploda je kruškolik i viši je nego širi. Pokožica ploda je srednje debljine, glatka, žute boje, pokrivena finim maljama, sa izraženim mirisom u punoj zrelosti. Meso ploda je bledožuto, slabo sočno, trpko, slatko nakiselo, sa dosta kamenih ćelija, posebno oko semene kućice. Prijatne je arome. U celini, kvalitet ploda je dobar. Bere se od sredine do kraja oktobra za direktnu potrošnju, a za preradu može i nešto kasnije. Kao glavne mane ove sorte ističu se: meso ploda brzo se raspada prilikom kuvanja i oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

Morava           

Novija domaća sorta. Sazreva oko 7 dana pre Leskovačke. Plod je krupan-oko 280 grama, zarubljeno kupastog oblika i glatke, limunasto žute boje pokožice, bez neravnina i izrazitih malja. Meso ploda je srednje čvrsto, sočno, kompaktno, slatko nakiselo i prijatne arome. Može se koristiti i za svežu potrošnju zahvaljujući mekanom mezokarpu, sa malo kamenih ćelija. Odlična je i za preradu, tim pre što mezokarp ne tamni ( ne prozuknjava) 3-4 meseca. Stablo je srednje bujno, rano prorodi i rađa obilno i redovno.

 Asenica 

Bugarska samooplodna selekcija dunje, priznata za sortu 1971. godine. Sazreva  nekoliko dana pre Leskovačke. Ima vrlo krupan plod (iznad 300 grama), sferične, nekad zatupasto-kruškaste forme zelenkasto žute, glatke pokožice, bez neravnina i sa finim maljama. Mezokarp je bledo žućkast, krte konzistencije, sočan, umereno kiseo. Prijatne je arome, odličnog kvaliteta sa malo kamenih ćelija. Može se čuvati do januara meseca. Stablo je umerene bujnosti, kompaktne krune, rano prorodi i redovno rađa.

Hemus  

Novija bugarska sorta, koja sazreva istovremeno sa Leskovačkom. Krupnog je ploda (oko 270 grama), ujednačene veličine, zatupasto-kruškaste forme bez mnogo neravnina. Tanke je pokožice, sa finim maljama, bledozelenkaste do žućkaste boje, koja prelazi u limun žutu boju pri konzumnoj zrelosti. Meso ploda je krembelo, krto, umereno sočno, prijatno nakiselo sa specifičnom aromom. Odličnog je kvaliteta, sa malo kamenih ćelija. Prilično je osetljiva na transport. Može se čuvati do decembra.

Trijumf       

Bugarska samobesplodna sorta, priznata 1970. godine. Sazreva i do 7 dana posle Leskovačke. Poseduje krupan plod, prosečne mase oko 280 grama, ujednačenog, pravilno zaobljenog-kruškastog oblika, glatke površine. Pokožica je tanka, nežna, zeleno žute boje i slabo maljava. Meso ploda je bledo žućkasto, krto, umereno sočno, prilično kiselo, prijatne arome, bez kamenih ćelija i dobrog kvaliteta. Može se čuvati do januara bez tamnjenja. Osetljiva je na transport. Stablo je umereno bujno, oborene krošnje. Rano prorodi, redovno i obilno rađa.

Zajedničko za navedene, kao i pri izboru drugih sorti je da plodovi dunje pokreću dobre emocije („vibracije“) i uspomene. Grejući dušu, čuvaju i telo čoveka.

Autor: Mr Branko Tanasković

PSSS Čačak

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor