Novo tržište za izvoz suncokreta (SRB)

Jedna od tačaka sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske omogućiće da izvezemo 15.000 tona suncokreta. To bi bilo potpuno novo tržište za izvoz ove uljarice koju trenutno prodajemo u dva pravca: zemlje regiona i preko luke Konstanca. Jedan od većih otkupljivača je “Bimal” iz Brčkog, koji već ima bescarinski režim izvoza ulja u Tursku. Poljoprivrednici i izvoznici pozdravljaju ovaj sporazum, ali i smatraju da su odobrene količine za suncokret male i da će više značiti uljarama koje imaju kvotu za izvoz sirovog i rafinisanog ulja.

Janko Bagljaš iz sela Aradac kod Zrenjanina imao je oko deset jutara suncokreta, rod je predao otkupljivaču u selu po akontnoj ceni od 36 dinara za kilogram. Konačna cena još nije formirana. Smatra da bi proizvođači suncokreta imali bolje uslove kada bi se više ove uljarice izvozilo.

“Ako bi bio izvoz, nezvanično sam čuo da su bile više cene, 45, 50. Dobro, kažem to je nezvanično, s obzirom da je reudukovan, da je jednostavno manje rodio ove godine”, kaže Janko Bagljaš, poljoprivrednik iz Aradca.

Ove godine je u Srbiji proizvedeno oko 600.000 tona suncokreta, 15 odsto manje nego lane. Do sada je izvezeno oko 25.000 tona, slično kao i predhodnih godina. Analitičari tvrde da je upravo izvoz zaslužan što je akontna cena u žetvi bila viša za 20 evra po toni u odnosu na okruženje. Cena za Tursku se ne može u ovom trenutku ni najaviti, jer će je opteretiti troškovi transporta.

“To ćemo najbolje znati od naših velikih izvoznika. Koja cena može da se ostvari u Turskoj. Suncokret je ove godine slabije rodio i ono što mi znamo da suncokreta nema raspoloživog na stanju”, kaže Vojislav Trkulja, agronom.

Skladištenje ovogodišnjeg roda je završeno, zato izvoznici poput Kompanije Konzul iz Novog Sada smatraju da će se efekti slobodne trgovine sa Turskom sagledati tek naredne godine.

“Ovo doživljavamo kao jedan početak jednog većeg posla i u narednom periodu mi treba da uradimo sve da se pokažemo na tom novom tržištu kako bi efekti svega ovoga bili mnogo veći. U ovom trenutku je kao što znate žetva suncokreta kod nas gotova, suncokret se kod nas oko 95 odsto toga se u samoj žetvi istrguje tako da je sad uglavnom sav suncokret se nalazi kod uljara i kod njih je skladišten”, kaže Jovan Bulatović, Kompanija Konzul.

Suncokret je komplikovan za čuvanje, pa zbog toga ima i uvoza u periodu kada je žetva na drugim geografskim širinama. U Rusiji i Ukrajini je rod 20 odsto viši nego lane, pa se očekuje i veća ponuda sa tih prostora i uvoz oko 50.000 tona suncokreta.

Izvor: RTS

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor