Tov junadi do većih telesnih masa (SRB)

Poljoprivrednici koji se bave tovom junadi kod nas imaju običaj da junad tove do većih krajnjih težina.
Ovo ima za posledicu da se u ovakvom tovu za 1 kg prirasta troši više energije, nego u intenzivnom tovu do manjih težina.

Razlozi za ovaj veći utrošak energije su:
a) veći udeo uzdržne hrane i
b) veće odlaganje masti u prirastu.

Zbog ovakvog većeg utroška energije, opravdana je samo ona tehnologija tova, u kojoj se životinje hrane sa što manjom količinom koncentrata, koji uz to moraju biti i jeftiniji, a sa što većim količinama kabastih hraniva.

U odmakloj fazi tova kabasta hraniva mogu biti i osrednjeg kvaliteta, a da to ne utiče na rezultat tova, jer su životinje u stanju da pojedu veću količinu i takve hrane.

Kao osnova kabaste ishrane koriste se seno i silaža odnosno senaža. Ishrana samo senom je dosta neekonomična zbog njegove visoke cene. Obično se seno daje po volji, a koncentrovani deo obroka se ograničava na 1 – 2 kg.

Ekonomičniji je tov u kome životinje pored sena, kao kabastog dela obroka, dobijaju i silažu. Količina silaže u zavisnosto od telesne mase i doba života kreće se od 10 – 25 kg dnevno, što zavisi i od toga kolika se količina sena i koncentrata daje. Korisno je da se daje bar 1 kg sena dnevno. Količina koncentrata zavisi od željenog prirasta, i kreće se obično od 1 do 3 kg dnevno.

Neki od primera smeša koncentrata su:
• 61 % prekrupa kukuruza
• 18 % suvi repin rezanac
• 18 % suncokretova sačma
• 3 % premiks za tov junadi
ili :
• 60 % prekrupa kukuruza
• 12 % suvi repin rezanac
• 10 % stiočno brašno
• 15 % suncokretova sačma
• 3 % premiks za tov junadi
ili :
• 62 % prekrupa kukuruza
• 10 % zob
• 10 % stiočno brašno
• 15 % suncokretova sačma
• 3 % premiks za tov junadi

Ovo svakako nije preporučeni način tova i treba insistirati na tovu do 550 kg telesne mase.

Autor: dipl. inž. Zoran Kozlina, PSSS Šabac

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor