Država i moćnici usporavaju vraćanje njiva (SRB)

Agrarni analitičar Branislav Gulan izjavio je da državne zemlje ima dovoljno da bi se proces restitucije poljoprivrednog zemljišta uspešno završio, ali da državi “ne ide u prilog restitucija poljoprivrednog zemljišta”.

Gulan je kazao da, prema dostupnim podacima, država samo u Vojvodini zadrugama duguje 200.000 hektara, te da bi trebalo još da se vrati imovina vredna više od deset milijadri evra.

Prema navodima Vojvodjanskog istraživačko analitičkog centra (VOICE), postupci se rešavaju sporo, Agencija za restituciju trenutno u evidenciji ima neobradjene zahteve iz 2013. godine, a oranice se vraćaju sporije i teže nego zgrade, poslovni prostori, stanovi i gradjevinsko zemljište.

“Srbija je siromašna zemlja i vraćanje zemlje, a kamoli novčano obeštećenje i obveznice, neće biti rešeni ni za narednih sto godina”, smatra Gulan.

Prema informacijama Agencije za restituciju, imovina koju država ne može da vrati u naturalnom obliku procenjena je na više od 13,6 milijardi evra, ali je Zakon predvideo da će država za ovu vrstu obeštećenja odvojiti tek dve milijarde evra. Na pitanje šta najviše koči vraćanje poljoprivrednog zemljišta, Agencija za restituciju navodi da process usporava “identifikacija oduzetih parcela, poljoprivredno zemljište koje je predmet postupka komasacije, kao i žalbe resornog ministarstva”.

“Problem je u Upravi za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, koja konstantno opstruiše postupke vraćanja poljoprivrednog zemljišta bivšim vlasnicima, tako što izjavljuje žalbe na doslovno svako rešenje o vraćanju, potpuno neselektivno i bez relevantnog pravnog utemeljenja”, kažu u Agenciji.

Poljoprivrednik iz Kikinde Miloš Šibul ocenjuje da “ne postoji volja da se državna zemlja vrati naslednicima, jer je izdata više godina u zakup i ušla je u program budžeta”.

“To su pare koje su već planirane. Ako je problem u lokalnim moćnicima ili interesima tajkuna, na državi je da se s njima obračuna. Ako misle da daju zemljište nemačkom Tenisu ili nekom domaćem gazdi, nama je svejedno, samo neka prvo vrate naslednicima što je njihovo”, poručio je Šibul.

U dosadašnjem radu Agencija za restituciju vratila je 26.997 hektara poljoprivrednog zemljišta, a u toj instituciji prognoziraju da bi poljoprivredno zemljište moglo da bude vraćeno u narednih pet do sedam godina. Procena je da država upravlja s oko 550.000 hektara oranica, što je pet puta više od nego što se restitucijom potražuje, naveo je VOICE.

Izvor: Beta

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor