Potrebno je najmanje pet godina ozbiljnog ulaganja u stočarstvo (SRB)

Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, ali u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi ih obnovili

Dok je na pašnjacima i u štalama sve manje stoke, na papirima i u priči sve su veće mogućnosti za izvoz mesa iz Srbije. Država uklanja administrativne prepreke, kako mi domaće meso stiglo do daleke Kine, Turske i Rusije, a srpski stočari sve češće uklanjaju obore i okreću se ka biljnoj proizvodnji i ratarstvu. Tako, ni od najavljenog izvoza jagnjetine za Kinu, sredinom prošle godine, nije bilo ništa. Stručnjaci objašnjavaju da izvoza nema i da ga još dugo neće biti, jer Srbija nema dovoljno stoke.

Srbija, inače, ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini i izvozu mesa sa dalekim zemljama. Između ostalog, za Tursku, bez carine, može da ode 5.000 tona goveđeg mesa godišnje, a u Kinu, ta kvota je oko 500.000 tona goveđeg i jagnjećeg mesa na godišnjem nivou.

Agroekonomista Milan Prostran nije preveliki optimista kada je reč o najavljenom izvozu mesa za Kinu, Indiju i Tursku. Kaže, te destinacije su toliko daleko da bi cena mesa morala biti zlata vredna kako bi se pokrili samo troškovi transporta.

– Odavno pratim kinesko tržište i jedino što smo imali jeste neki manji izvoz semena, jer to ima visoku vrednost – govori Prostran. – To je daleko tržište i najmnogoljudnija zemlja, a mi ne da nemamo kapacitet u stočarstvu, već je ta grana kod nas u ozbiljnoj krizi. Sada imamo samo dva miliona svinja manje nego što ih je bilo devedesetih godina. Imamo i milion goveda manje. Jednostavno, nije lako nadoknaditi vremenski sve ono što smo izgubili. Potrebno je najmanje pet godina ozbiljnog ulaganja u govedarstvo i svinjarstvo da bi se vratili na grane kada smo izvozili svinjsku šunku u Ameriku i bebi-bif u Evropsku uniju.

A, da bi naše meso stiglo do novih destinacija, poput Kine, Indije, Turske i Rusije, osnovno je da se obnovi stočni fond. Agroekonomista Prostran naglašava da niko ne voli kratkoročne aranžmane, već su to ugovori od najmanje pet do 10 godina zagarantovane isporuke.

– Državnici su otklonili administrativne barikade potpisujući sporazume o slobodnoj trgovini, ali je potrebno uraditi dosta toga za izvoz mesa, kako bi se mi pojavili na tržištu – jasan je Prostran. – Potrebne su ozbiljne investicije u stočarstvu. Rusija je dobro tržište, ali je i tu problem transport.

Srbija, priča Prostran, godišnje jedva da proizvede 450.000 tona mesa, pa je sporazum za Kinu, od 500.000 tona na godišnjem nivou – nerealan. Naša zemlja ne ispunjava čak ni kvotu za EU, od 8.780 tona, jer maksimalno što smo uspeli da izvezemo jeste 1.500 tona.

– Pitanje je koliko Srbija može da konkuriše velikim ekonomijama koje žele tržište Kine i Turske – kaže Prostran. – I to što Bosna izvozi meso za Tursku je tako jer oni finansiraju trošak transporta, a nama to niko neće da radi. Nama je potrebno da se domaći proizvođači organizuju u okviru zadruga, pa da mala gazdinstva postanu značajniji i konkurentniji proizvođači.

U EU, stočarstvo čini 70 odsto poljoprivredne proizvodnje, dok 30 odsto pripada ratarstvu. Kod nas je sve obrnuto, iako se zna da je stočarstvo lokomotiva razvoja primarne poljoprivredne proizvodnje.

Izvor: Večernje novosti

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor