Ratare očekuje rodna godina! (SRB)

Zima još nije gotova ali već se zna – biće ovo rodna godina u Srbiji. U većini žitorodnih krajeva ratari su imali sreće s vremenskim prilikama. Pšenica, ječam i uljana repica dobro su prezimili. Zima je bila blaga, a sneg je na vreme zaštitio useve i dao im potrebnu vlagu. Sto dana pre žetve stručnjaci ističu da sa 675.000 hektara pod hlebnim zrnom i povoljnim vremenskim prilikama treba očekivati dobar rod.

Pšenica i ječam su u dobrom stanju izašli iz zimskog perioda, dok uljana repica, za koju su ratari sve više zainteresovani, još oseća posledice mraza i jakih vetrova.

U stiškom kraju na nekim površinama sneg nije zaštitio pšenicu u dovoljnoj meri. Sejalo se i nedeklarisanim semenom, rasipačima i u gustim sklopovima.-“U celom Pomoravlju i Stigu je isti problem – bolest zbog velike gustine i vlage, međutim, ozbiljna oštećenja su napravili mrazevi tokom ovih desetak dana unazad, jer je pšenica bila u ozbiljnoj vegetaciji. Onog trenutka kad je krenuo ozbiljni minus, tj. nagla promena sa plus 13 na minus 10 došlo je do izumiranja površinskih listova – nekroza, jer je biljka bila u vlazi”, objašnjava ratar Dejan Jovanović iz Brežana.

U banatskoj ravnici pšenica je posejana na vreme. Većina poljoprivrednika je prvu prihranu već uradila po snegu, mnogi to rade i danas, dok bi drugu prihranu azotnim đubrivima po kalendaru trebalo obaviti krajem meseca.-“Temperature su se podigle, bez obzira na ovih 16, 17 stepeni minusa, snežni pokrivač je pokrio pšenicu i sačuvao je. Vidimo da nema ni ožegotina ni crvenila, tako da je lepo prošla kroz ovaj period. Ona se trenutno nalazi u fazi bokorenja, izlazi iz zime i nikad usevi nisu bolje izgledali”, ističe Predrag Marjanski iz PSS Zrenjanin.

Vukosav Saković iz “Žita Srbije” ukazuje da pored prihrane treba kontrolisati pšenicu na poljima i, ukoliko se pojave bolesti, na vreme reagovati.-“Šeststo sedamdeset pet hiljada hektara obećava sasvim solidan rod i preporuka za proizvođače je da bi novi rod što pre trebalo početi prodavati, imajući u vidu da su nam zalihe ogromne i da je hiperprodukcija pšenice u svetu”, navodi Saković.

Izvozom nismo zadovoljni, on je mnogo sporiji – zbog nešto više cene na domaćem tržištu, ali i zbog veće konkurencije u okruženju.Rusi su i dalje najveći izvoznici, a tu su i Mađari, Bugari, Rumuni.Pšenicu je teško prodati, ali upućeni ističu da će do žetve da izvezu oko 850.000 tona.

Izvor: rts

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor