Vojvođanski paori u velikom poslu. Setva uveliko počela! (SRB)

Tek ove sedmice stvorili su se uslovi za setvu jarih useva. Oranice duž Panonske nizije prepune su vrednih poljoprivrednika, koji upravljajući traktorima žure da obave najvažniji posao u godini i poseju kukuruz, koji će i ove godine dominirati vojvođanskom ravnicom, ali i duž cele Srbije. Istovremeno, seju se i soja i suncokret.

Ratarima je za ove poljske radove naklonjen i kvalitet zemljišta jer zemlja više nije vlažna, otoplilo je i crnica se zagrejala. To je i razlog što na njivama od početka ove nedelje zatvaraju brazde kako bi pripremili zemlju za setvu kukuruza.

Duž plodne vojvođanske ravnice uveliko se zeleni pšenica i uljana repica posejane jesenas, dok se po redovima već prepoznaje stočni grašak, koji su paori uprkos martovskom snegu i mrazu uspeli da poseju na vreme.

Struka kaže da kukuruz treba sejati sukcesivno, pa u prvoj polovini aprila kukuruzom treba posejati 15 do 20 odsto planiranih površina, u drugoj dekadi najveći deo, a potom, do 25. aprila, završiti posao.

Veoma je važno da se zbog lanjske suše obavi ispitivanje sadržaja mineralnog azota u zemlji jer od prisustva azota zavisi gustina setve, a na osnovu toga se utvrđuje i koliko treba nađubriti oranice, ističe direktorica Departmana za ratarstvo i povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu prof. dr Dragana Latković.

Na njivama u Vojvodini je veoma živo, paori su u velikom poslu, koji ne trpi odlaganje. Poljoprivrednika s Čeneja, Goran Miletića, zatekli smo u ataru gde zatvara brazde na 11 jutara na kojima seje kukuruz, ukazujući da je vreme idealno za setvu.

Iako se sa setvom malo kasni, kašnjenje nije veliko da bi bio ugrožen rod useva, kaže Miletić i dodaje da je, u poređenju s lanjskom setvom, kvalitet zemlje mnogo bolji jer je u dubljim slojevima ostalo dosta zimske vlage, što je dobro, seme će brže proklijati.

Po rečima ovog ratara, ovogodišnja setva će biti skuplja nego lanjska, zbog više cene goriva.

Još nismo dobili 4.000 dinara, koliko nam je obećano iz Ministarstva poljoprivrede, ali i bez tih para, nestašica novca je velika, a to će uticati da se baci manje veštačkog đubriva. Ja sam se za setvu dobro pripremio, godinama sejem ferdek 580/300 koji se pokazao kao dobar hibrid. Vreme je idealno i krećem u sejanje kukuruza kako bi do kraja aprila završio sve, kaže Miletić.

Osim kukuruza u čenejskom ataru poljoprivrednici startovala je i setva soje. Među njima je i ratar Raša Simotin, koji je obavljao poslednje pripreme za setvu soje bacajući veštak.

Prošle godine je soju obrala suša, ali se sejanje soje nekoliko godina unazad pokazalo kao isplativo, pa sam se i ovog proleća opredelio za ovu poljoprivredu kulturu, kaže Simotin.

Kako dodaje, od soje se još uvek može očekivati zarada, za razliku od drugih useva.

Ipak, posejaću i kukuruz, a ovih dana su optimalni uslovi za rad na njivi, pa ću narednih dana imati puno posla, dodaje Simotin. Dakle, setveni radovi su u toku, a procenjuje se da će ovog proleća pod kukuruzom biti oko 900.000 hektara, što je manje nego lane.

Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica “Žita Srbije“ Vukosav Saković kaže da će ove godine umesto kukuruza na njivama biti posejane druge poljoprivredne kulture. Po njegovim rečima očekuje se da će soja biti psoejana na većim površinama nego lane – na ukupno od oko 200.000 do 230.000 hektara, dok bi suncokret trebalo da bude na površini od oko 230.000 do oko 250.000 hektara.

Šećerna repa seje se u martu, ali je malo poljoprivrednika, zbog snega i mraza, uspelo da setvu uradi na vreme, pa se sada, uz uljarice, seje i ova ratarska kultura.

Polovina od ugovorenih površina sa šećeranama je posejana, kaže direktorica Poslovnog udruženja za industrijsko bilje Olga Čurović.

Po njenim rečima, očekuje se da će ove godine pod repom biti oko 50.000 hektara što je za oko 12.000 hektara manje nego 2017.godine.

Lane je repe bilo više jer je i cena šećera bila viša. Zbog niže cena šećera na repi će ove sezone zaraditi samo oni poljoprivrednici koji budu imali dobre prinose i digestiju, odnosno dobre ugovore s fabrikama šećera, kaže Čurović.

Jesenas je pšenica posejana na 675.000 hektara što je svojevrstan rekord u odnosu na proteklih deset godina, ječam je zauzeo oko 60.000 hektara i dok je uljana repica posejana na oko 30.000 hektara, što je duplo više nego u prošloj setvi, kaže Saković.

Izvor: Dnevnik

 

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor