Skoro dva miliona hektara pod žitima! (SRB)

Poljoprivreda je glavni potencijal naše zemlje koji treba vratiti na čvrste grane. Oko petine zaposlenih u agraru. Svetski lideri u proizvodnji kukuruza, svežih jabuka, maline, kao i suncokretovog ulja.

Srbija je zemlja poljoprivrede. Tako bi trebalo da se ponaša i u to bi trebalo da ulaže. Poljoprivreda zapošljava oko petinu zaposlenih, dok u BDV učestvuje sa sedam do osam odsto. Agrar je i jedina privredna grana u Srbiji koja ostvaruje pozitivan rezultat u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, oko petine srpskog izvoza čine poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, koji ostvaruju suficit u razmeni od oko milijardu evra, dok u uvozu učestvuju sa 14 odsto. Na svetskoj agrarnoj mapi, naša zemlja i te kako je poznata po proizvodnji kukuruza, sveže jabuke, smrznute maline, suncokretovog ulja, soje, pšenice, šećera, cigareta.

– Srbija jeste zemlja poljoprivrede, koja se do devedesetih godina podigla na visok nivo, a onda su ratovi i krize ostavili veliki trag – objašnjava Milan Prostran, agroekonomista. – Sada se ponovo podiže, ali sve to ide sporo. Naša zemlja je jaka sa žitima i industrijskim biljem. Od ukupne površine, skoro dva miliona hektara je pod žitima. A to je zbog uslova. Centralni delovi Srbije dobri su za voćarstvo, koje je u izvesnoj krizi, ali se radi na njegovoj boljoj budućnosti, Svakako, najteže stanje je u stočarstvu, a govedarstvo je posebno u krizi, jer ga je teško obnoviti. Nekada je Srbija imala dva miliona goveda, a sada jedva nekih 800.000. Ništa bolje nije ni u svinjarstvu i ovčarstvu. Ono što je najbitnije, bez stočarstva nema ni navodnjavanja zemlje, jer nema đubriva.

Značajan cilj srpske poljoprivrede, smatraju u resornom ministarstvu, jeste usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti. Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, u obavezi je da uskladi nacionalno zakonodavstvo sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU do pristupa.

– Kada Srbija bude ušla u EU, naši poljoprivrednici će moći da koriste podsticaje iz budžeta EU za poljoprivredu, prema pravima i obavezama kojima podležu poljoprivrednici u svim zemljama članicama EU – objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede. – A, kako bi pretpristupni period iskoristila za unapređenje konkurentnosti i pripremu za ravnopravan nastup na EU tržištu, potrebno je iskoristiti domaće potencijale. To se, pre svega, odnosi na povećanje izvoza proizvoda više dodate vrednosti, unapređenju korišćenja potencijala za organsku proizvodnju, unapređenju proizvodnje i plasmana proizvoda sa oznakama geografskog porekla i poboljšanju rasnog sastava stočnog fonda.n

Dugoročni ciljevi poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji, koji su definisani Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. odnose se na – rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača, rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva, i efikasno upravljanje javnim politikama i unapređenje institucionalnog okvira razvoja poljoprivrede i ruralnih sredina.

Izvor : vecernje novosti

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor