Pčelari upozoravaju na štetnost genetsko modifikovanog polena! (SRB)

Društvo pčelara Srbije, u nedelji kada se obeležava marš protiv Monsanata i skupovi u nekoliko gradova “Za Srbiju bez GMO”, upozorava na štetnost genetski modifikovanog polena nastalog od izmenjenih biljaka, ali i ističe problem sve većeg pomora pčela širom sveta.

Srbija je jedna od zemalja koje imaju veliki potencijal kada je proizvodnja meda u pitanju i godišnje u proseku izvozi od dva do tri miliona kilograma meda.

Dušan Ristović pčelarstvom se bavi od 1972. godine. Zagovornik je prirodnog i zdravog načina održavanja košnica a u svom selu Gornje Goločelo kod Kragujevca na 400 metara nadmorske visine drži 50 košnica koje su udaljene od svih glavnih i prometnih puteva što je i koncept proizvodnje biomeda koji ne podrazumeva seljenje pčela.

“Košnice moraju da budu stacionirane, da pčelar ne seli pčele, da ih tretira od svih bolesti, nozema i krpelja isključivo preparatima na biljnoj bazi, kao i da u okolini od 10 kilometara u prečniku nema industrije”, kaže Dušan Ristović- pčelar, selo Gornje Goločelo, Kragujevac.

Jedni od najvećih glasnogovornika protiv gajenja genetski modifikovanih biljaka i životinja su upravo pčelari. Društvo pčelara zastupa stav da je genetski modifikovan polen jedan od glavnih razloga nestajanja pčela u svetu.

“Mi smo to shvatili kao prvo a drugo izvozno smo orijentisani. Sutra će Evropa da napravi propise kao što je to uradila 2011. godine da polen genetski modifikovanih biljaka ne sme da bude u medu, a da bi mogao da bude promet i izvoz bi bio doveden u pitanje. To su osnovne stvari, a još jedan razlog koji je isto bitan poslednjih godina jeste da imamo malo veći procenat zimskih uginuća pčela koji su nerazjašnjeni. U Americi je recimo veliki pomor pčela, oni su spali sa nekih 4 miliona na nekih milion i 500 hiljada, a ako kažem da u Srbiji ima milion i 100 hiljada obeleženih košnica to vam onda dovoljno govori kolika smo mi vele sila trenutno, pa čak i u odnosu na Ameriku”, kaže Milutin Petrović, predsednik Društva pčelara Kragujevac.

“Mi pretežno u Srbiji selimo košnice na suncokret, a suncokret se tretira sa hemijom, pesticidima, a znamo da pesticide suncokret vuče iz zemlje, preko korena i glave suncokreta i on preko polena nije čist jer ima zagađivače. Moramo da budemo svesni da sami proizvođači suncokreta često ne koriste pesticide u meri koliko treba, pa biljke tretiraju sa mnogo više hemikalija po hektaru”, kaže Dušan Ristović, pčelar, selo Gornje Goločelo, Kragujevac.

Med od genetski modifikovanog polena ali i od polena biljaka koje su preterano tretirane pesticidima ne može da predstavlja zdravu hranu i lek pa pčelari upozoravaju da sve zavisi od čoveka i njegovog odnosa prema prirodi i pčelama.

Izvor : rtv

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor