Žetva ječma u toku, za desetak dana počeće i žetva pšenice (SRB)

U Srbiji je počela žetva ječma, prvi rezultati obećavaju dobar rod a, kako se očekuje, u narednih desetak dana počeće i žetva pšenice kojom je prethodne jeseni zasejano 670.000 hektara. Poljoprivredni proizvođač iz Šapca Filip Dragojević prethodne jeseni je zasejao pšenicu na deset hektara. Primenio je kompletnu agrotehniku, pa očekuje i prosečan rod.
“Oko pet do šest tona maksimalno. Najviše bi nam odgovaralo da na ove uslove koji nas očekuju cena bude dvadeset dinara. Uskoro će i žetva, za maksimalno deset dana”, kaže Filip.
Na imanju poljoprivrednog preduzeća “Zlatica” ovih dana su počeli žetvu ječma. Prvi prinosi se kreću oko sedam tona a očekuje se i dobar rod pšenice koja je zasejana na 547 hektara.
Direktor “Zlatice” Dragan Vasić je ukazao da je proizvodnja bila nešto skuplja u odnosu na prethodne godine. I on očekuje žetvu za nekih desetak do petnaest dana, ako se nastave ovakvi vremenski uslovi.
“Prinos se očekuje na nivou prošle godine, možda i nešto bolji, pošto smo u proteklom periodu imali dobru kišu. Zavisi od visokih temperatura narednih dana”, naveo je Vasić i dodao da je prethodne godine prosečan prinos bio 7.900 kilograma.
Inače, prethodne jeseni na području pet opština srednjeg Banata pšenica je zasejana na 55.000 hektara, što je za oko petnaest do dvadeset odsto više u odnosu na prošlu godinu.Kakav se rod može očekivati na području celog Banata i kada će početi žetva?
“Ono što uslovljava žetvu pšenice je sadržaj vlage u zrnu, kada se taj sadržaj spusti na zadovoljavajući minimum, znači četrnaest posto, tada će početi i žetva. Svakako da to dalje ovisi od vremenskih uslova, ali, gledajući sada, temperature su dosta visoke, oko trideset stepeni. Očekujemo žetvu već za sedam do deset dana”, objašnjava Zorica Rajačić iz Poljprivredne Stručne Službe Zrenjanina.
Svake godine prinosi se razlikuju, što zavisi od primenjene agrotehnike, tipova zemljišta, vremenskih uslova, izbora sorti.
“Biće prinosa koji će biti na nivou prošle godine, neki možda slabiji, neki bolji ali teško je sada tačno reći. Tada su bili dosta dobri prinosi, prosečan prinos bio je više od pet tona po hektaru za čitav regiona, a imali smo prinose od preko sedam, osam i devet tona”, navela je Rajačićeva.
U očekivanju cene pšenice ovogodišnjeg roda najveći broj ovdašnjih ratara većinu roda će uskladištiti i čekati cenu koja će, kako oni ističu, bar pokriti uloženo u proizvodnju.

Izvor: RTS

 

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor