Samo 40 odsto pšenice kvalitetno, ostalo proklijalo (SRB)

Zbog kiše koja pada danima još nije završena žetva žitarica koja je počela pre mesec dana i do sada je požnjeveno tek oko 80 odsto površina, saopštavaju iz udruženja Žita Srbije.
– Zbog obilne kiše i prekidanja žetve više puta, znatno je smanjen kvalitet naših žitarica – rekao je direktor Žita Srbije Vukosav Saković.
On navodi , da je na sreću 40 odsto žetve završeno pre padavina i da se može govoriti o tome da će bar 40 odsto pšenice biti dobrog kvaliteta, kao i da će procenat stočne pšenice biti znatno povećan.
– Žetva je počela veoma rano, 9. juna, kombajni su već bili na njivama i danas mesec dana kasnije mi smo stigli svega do 80 odsto požnjevenih površina. Žetvu smo počeli sa odličnim rezultatima i kada su prinosi u pitanju, a posebno kada je reč o kvalitetu – rekao je Saković.
Kako kaže, kiša je uticala na hektolitar koji je u padu i ispod dugogodišnjeg proseka za našu zemlju.
– Sledeći problem se odnosi na proklijala zrna. Tamo gde je pšenica polegla zbog oluje i nevremena, grada i slično, žito je uglavnom proklijalo, a posebno u oblastima gde su padavine bile izuzetno velike. Poznato je da proklijala zrna ne mogu da se koriste u ljudskoj ishrani, kao i da se ta pšenica može koristiti samo za proizvodnju stočne hrane- objašnjava Saković.
Kada je reč o prinosima, ističe da je tu situacija mnoga bolja i da su oni ove godine blizu rekordnih.
Prema njegovim rečima, u Vojvodini se očekuje prosečan prinos od oko šest tona po hektaru, pošto su se do sada kretali od pet do 8,4 tone, a u centralnoj Srbiji između četiri i šest tona.
– Očekuje se ukupan prosek za Srbiju oko pet tona po hektaru i to bi nam dalo oko 3,3 miliona tona pšenice. Srbiji je od toga potrebno 1,5 miliona tona, a sve ostalo je namenjeno izvozu. Samo treba sa ovakvim kvalitetom i veoma velikom ponudom u svetu pronaći kupce – naveo je on.
Kada je reč o prolećnim usevima, kaže da je vegetacija nešto brža nego uobičajeno za naše podneblje i da oni za sada izgledaju odlično, kako suncokret, tako i soja i kukuruz.
– Ukoliko vremenske prilike budu nešto bolje, odnosno ako padavine ne budu svakodnevne, možemo očekivati rekordan rod tih useva, ali ne samo rekordan već i rod koji bi došao za 10 do 15 dana ranije nego što je to uobičajeno – kaže direktor Žita Srbije.
Istakao je da je poznato da je Srbija jedan od većih izvoznika kukuruza u svetu i da je veoma važno da rod kukuruza bude dobar, a posebno zato što su setvene površine pod kukuruzom smanjene u korist, pre svega, pšenice i uljane repice, a delimično i suncokreta.

Izvor: Srbijadanas

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor