Begečka šargarepa – proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom (SRB)

Srbija može da se ponosi posebnim proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom kojima raspolaže, a kao jedan od brendova ističe se i Begečka šargarepa. Zbog specifičnih karakteristika i kvaliteta, postala je prepoznatljiva na tržištu, omogućivši da potrošači dođu do kvalitetnijeg proizvoda.
– Pre svega bih istakao da prvo i osnovno morate da budete vođeni iskrenom ljubavlju prema ovom poslu da biste u tome uspeli. To je osnovni stimulans koji rezultira pravim prvoklasnim proizvodom. Drugo, naša tehnologija proizvodnje može se reći da je na visokom nivou, te se možemo slobodno porediti s proizvođačima u Evropi. Naši prinosi i naš kvalitet su u samom vrhu – rekao je poljoprivredni proizvođač šargarepe iz Begeča, Đorđe Pavkov.
Kako ističe sagovornik Dnevnika, osim glavnog pokretača – ljubavi, za vrhunsku šargarepu zaslužna je i kombinacija zemljišta i agroekoloških uslova koji vladaju u podneblju Vojvodine.
– Možemo da se pohvalimo dobrim, nezagađenim zemljištem visokog kvaliteta, a sam geografski položaj Vojvodine daje povoljne uslove za rast i razvoj poljoprivrednog proizvoda koji postaje prepoznatljiv u čitavoj Evropi. Količina svetlosti i Sunčeve energije na ovom području doprinose da šargarepa sadrži veći procenat šećera – priča Pavkov.
Prema njegovim rečima, generalno čitava proizvodnja ima opšti pristup. Kvalitet se pravi od prve osnovne obrade oranjem.
– Kada je zemljište oko 80% poljskog vodnog kapaciteta (PVK), oranje mora biti dublje i time pripremamo mikroorganizme da odrade svoj deo posla da bi ono malo oživelo. Kako su i neke studije pokazale, od oranja bukvalno zavisi koliko ćemo imati tretiranja fungicidima. Imunitet biljke zavisi od oranja. Posle toga dolazi priprema zemljišta, a nabavili smo nove bankerice kojima ga pripremamo direktno, nakon čega ide setva. Posle setve idu tretiranja herbicidima, zatim čekamo da šargarepa dostigne određeni razvoj, kada se tretira fungicidima, što zavisi od uslova na terenu. Broj tretiranja u toku godine zavisi od agroekoloških uslova koji su te godine prisutni, te ne možemo generalno govoriti koliko će tretiranja biti na godišnjem nivou – objašnjava Pavkov.
Ove godine nije bilo mnogo tretiranja zbog suše, što možda doprinosi i kvalitetnijem proizvodu.
– Svi mi koji se bavimo proizvodnjom, trudimo se to da što manje koristimo pesticide iz više razloga, pre svega jer ta agroekološka svest mora da bude prisutna kod proizvođača, ali što oni nisu jeftini – navodi on.
Mladi poljoprivrednik se bavi proizvodnjom šargarepe već osam godina i zadovoljan je postignutim rezultatima. Kako kaže, ako se čovek upusti u intenzivnu proizvodnju, zapravo manje ima vremena za sebe jer je 365 dana u godini vezan za parcele, koje se, u njegovom slučaju, prostiru na 25 jutara zemlje. Trenutno je prinos više od 40 tona po jutru, a njegova očekivanja idu i do 50. Sistem navodnjavanja je kap po kap jer je to isplativiji način, pri kojem se troši manje energije.
– Ne sme se napravi nijedan propust niti zakasniti s bilo kojom agrotehničkom merom. Sve mora da bude blagovremeno, u pravo vreme, jer ako se zakasni samo jedan dan sa zalivanjem ili tretiranjem nekim određenim pesticidom, to može da se odrazi na krajnji prinos i kvalitet.
Pavkov navodi da šagarepu seju početkom februara, što zavisi od vlage zemljišta, dok su krajnji rokovi setve oko 25. jula. Silom prilika, naterani su da peru šargarepu u Dunavu, pošto su linije za pranje izuzetno skupe, a osim toga, zahtevaju određenu infrastrukturu.
– Potrebne su hale, koje su preskupe, tako da smo prinuđeni na to da peremo šargarepu u reci, ali se nadam da ćemo u nekom doglednom periodu i mi doći do tog nivoa da ćemo nabaviti te linije. Ali i pored toga što trenutno nemamo taj perački sistem, moji glavni kupci su sa stranog tržišta. Trenutno se jedan šleper izvozi u Makedoniju, jedan za BiH ide svake nedelje, a pre neki dan su mi bili i ljudi iz Rumunije – rekao je Pavkov.
Po Đorđevom mišljenju, dovoljno je po gazdinstvu proizvoditi bilo koji poljoprivredni proizvod na površini od 25 do 30 jutara zemlje jer se može pristojno živeti. Sve preko toga donosi neki ekstraprofit. Treba težiti ka tome da postoji što više manjih gazdinstava koja rade, a koja bi bila srž našeg društva, umesto što se ono koncipira na principima više velikih proizvođača, jer bi se samo na taj način postavila osnova za razvoj zdravog društva.

Izvor: eKapija

Foto: Pexels (mali maeder)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor