Zimski raspust u poljoprivredi (SRB)

Na današnji dan, svako ko se bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, je većinu svojih poslova za ovu godinu završio. Tokom oktobra i novembra, vršena je setva pšenice i ječma i završena je obrada zemljišta, iako vremenski uslovi nisu bili baš najpogodniji. Sada nastupa period zatišja u koji se može iskoristiti na razne načine. Jedan on načina svakako može biti i pravljenje planova za sledeću godinu. Takođe, ovaj period je izuzetno pogodan za edukaciju, pa tako, zbog manjka vremena koje se nije moglo tokom godine odvojiti za ovu stvar, sada je moguće posvetiti vreme i ovoj oblasti.
Pravljenje planova predstavlja veoma bitan segment u radu svakog gazdinstva. Bilo bi poželjno kada bi svako gazdinstvo imalo jasan plan šta će to raditi sledeće godine i u kom obimu. Za donošenje odluka, kako u poljoprivredi, tako i u svim ostalim delatnostima, neophodne su informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke. S obzirom da je poljoprivreda specifična oblast, ne postoje kvalitetne informacije na osnovu kojih se može u ovom momentu doneti odluka o tome šta će se sejati sledeće godine. Za donošenje kvalitetne odluke potrebne su dve ključne informacije a to su očekivani vremenski uslovi i potencijalna cena određene žitarice i uljarice. Svaka vremenska prognoza koja je duža od 3. dana je nepouzdana i na osnovu nje nije moguće praviti dugoročnije planove. Što se tiče budućih cena, na današnji dan postoje indikatori koji mogu biti vodilja za neki budući period, ali nikako pravilo. Kao orijentacioni izvor informacija u vezi cena svakako treba pogledati terminske ugovore na berzi u Parizu ili Čikagu i imati kakve-takve informacije u vezi budućih cena. Uz vremenske prilike i očekivane cene, u donošenje odluke treba uvrstiti i plodored jer je i on veoma bitan. Kao što se da zaključiti, planiranje nije lako jer na današnji dan ne postoje dovoljno kvalitetne informacije. Odluka će zavisiti u najvećoj meri od osećaja pojedinačnog poljoprivrednika, što u ovakvim okolnostima, predstavlja jedini logičan izbor. Kao što sam to naveo na početku ovog teksta, uz planiranje, slobodno vreme je potrebno iskoristiti i za edukaciju. Na žalost, naši poljoprivrednici se ne mogu pohvaliti time da previše vremena i novca ulažu u edukaciju i ovo predstavlja pravu štetu, kako za njih, tako i za društvo u celini. Određene kompanije tj. one kompanije koje pridaju značaj edukaciji, imaju pravilo da 3% od godišnjeg profita ulažu u edukaciju i razvoj svojih zaposlenih. Neka istraživanja su pokazala da se investicija u edukaciju zaposlenih vraća u odnosu 1:500 tj. za svaki uloženi evro, kompaniji se vrati, posredstvom povećanih prihoda ili ušteda, 500 evra. Poljoprivrednici ne moraju imati ovakva jasna pravila koja se odnose na edukaciju, ali moraju imati svest o tome da im je edukacija neophodna. Investicija u sebe i u svoje znanje predstavlja najbolju moguću investiciju.
Verujem da će se slika naših poljoprivrednika koja se odnosi na edukaciju u narednom periodu promeniti jer to jednostavno predstavlja neminovnost. Ili će se poljoprivrednici edukovati i usvajati nova znanja ili će morati svoje poslove da prepuste nekim drugim ljudima, koji su na vreme shvatili koliki je značaj edukacije i ličnog razvoja.

Izvor: Vladislav Nedić

Foto: Pexels (Benji Mellish)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor