Cene zemljišta u Bačkoj (SRB)

Ukoliko bi ste bilo kog poljoprivrednika pitali da li su trenutne cene zemljišta i arende (zakupa) realne, velika većina bi vam odgovorila da nisu. Međutim, poljoprivrednici koji se bave primarnom proizvodnjom, koja im je glavno zanimanje, i dalje kupuju zemlju iako su cene veoma visoke. Postavlja se pitanje dokle cene zemlje, prvenstveno u Bačkoj, mogu da rastu ili su one dostigle svoj maksimum?
U Bačkoj, prvenstveno u Južno-Bačkom okrugu, nije neobično da se jedno katastarsko jutro proda po ceni od 10.000 EUR, čak naprotiv, ova cena je postala normalna. Primer, ako se zemlja nalazi blizu glavnog puta ili ako se nalazi na nekoj specifičnoj lokaciji, pa se još više jutara prodaje u komadu, cene dostižu i do 13.000 EUR po jutru (preko 22.000 EUR po hektaru). Ovde se neminovno mora postaviti pitanje ekonomske isplativosti zemlje koja je plaćena više od 13.000 EUR po jutru. Ako bi smo uzeli za primer da poljoprivrednici u Bačkoj većinom seju soju i kukuruz, od kojih se, u zavisnosti od godine, može zaraditi između 400 i 600 EUR po jutru, dolazimo do računice da je period povrata investicije duži od 25. godina, što predstavlja izuzetno dugačak period. Ako bi smo pitali određenog poljoprivrednika koji je kupio zemlju po toliko visokoj ceni šta je bio njegov motiv, najčešći odgovor bi bio da je ulaganje u zemlju sigurna investicija i da će verovatno njegovi naslednici imati neki kapital posle njega. Ovakav način razmišljanja kod većine investitora nije uobičajen iz razloga što investitori gledaju da im se investicija vrati u nekom kraćem roku, najčešće u rasponu od 4 do 6. godina. Period od 25. godina je izuzetno dugačak i tokom tog perioda se mogu mnoge stvari promeniti (česte suše, poplave, pad vrednosti zemlje, male zarade i sl.) i kada sve uzmemo u obzir, ovakva investicija se može, sa aspekta investitora, posmatrati kao previše rizična. Takođe ne smemo da zaboravimo i cene zakupa tj. arende koje su aktuelne u Bačkoj. Naime, nekada su se uslovi zakupa dogovarali u naturalnim vrednostima (primer: 500 kg pšenice i 500 kg kukuruza po jutru) a isplata bi se vršila u novčanoj protivvrednosti. Danas se zakup najčešće ugovara u evrima i on često zna da dostigne cenu od 300-350 EUR po jutru (postoje primeri i višeg zakupa, ali se tim primerima ovog puta nećemo baviti). Zakup u vrednosti od 300 EUR po jutru je izuzetno visok zakup i ako uzmemo za primer poljoprivrednika koji je na toj njivi posejao kukuruz i ostvario zaradu od 400 EUR, dolazimo do zaključka da je njegova čista zarada samo 100 EUR po tom jutru za čitavu godinu. Ukoliko poljoprivrednik ima dosta zemlje u zakupu koju plaća po ovim cenama, on mora da obrađuje veliku količinu zemlje kako bi mogao on i njegova porodica da živi čitave godine. Složićete se i ovo predstavlja veoma veliki rizik. Ne treba zaboraviti da zbog pojave suše ili poplava, u dve od deset godina će poljoprivrednik biti u gubitku.
Sve u svemu, kada sagledamo situaciju sa terena koja se odnosi na cene zemljišta i cene zakupa, možemo lako doći do zaključka da se po ovim cenama ne isplati kupovati zemlju ili je uzimati u zakup. Spas poljoprivredniku jedino može predstavljati što ima svoju zemlju, za koju ne mora da plaća zakup. Međutim, opet se postavlja pitanje da li je uredu raditi nešto samo da bi se radilo a ne ostvarivati zaradu od toga.

Autor: Vladislav Nedić

Foto: Pixabay

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor