Kilogram pasulja skuplji od mesa (SRB)

Cena pasulja u zavisnosti od vrste je 250 do 500 dinara, za šolet prodavci traže 500 do 800, što je dvostruko više u odnosu na ranije godine kada “sirotinjska hrana” nije bila skuplja od 200 dinara.
Cena ovog povrća prestigla je cenu živinskog mesa, a kako su mnogi marketi u toku novogodišnjih praznika prodavali svinjsko mesa za 200 do 300 dinara, pasulj se popeo visoko na lestvici luksuznih namirnica.
Najtraženiji, sitan beli pasulj, na akciji se prodaje za 189 dinara u jednom od poznatih marketa, dok preprodavci i proizvođači na pijacama drže cenu od 300 i više dinara i poručuju da trgovine prodaju preostali uvozni, koji treba kuvati dugo, a takav ne može da se meri sa srpskim domaćim pasuljem.
– Nabavljam pasulj iz Sonte i cene nisam menjao više od godinu dana. Sitan beli je na pijaci od 250 do 320, šolet je 400 do 500 dinara. To je u proseku realna cena. Kupuju ljudi manje količine, a kupuju i uvozni pa nam se ponovo vraćaju kada shvate da im treba pet dana da ga omekšaju. Uglavnom je to uvoz iz Argentine. Ne kažem da je loša roba, ali je u odnosu na domaći lošija – kaže prodavac na subotičkoj pijaci.
Većina prodavaca pakuje pasulj u količini od pola kilograma, a cena takvog pakovanja je 160 dinara.
– Cene od Beograda i južnije su čak i veće. Istina, bio je pasulj pre i manje od 200 dinara, ali onaj uvozni. Naš domaći se drži i nema mu premca. Preprodajem ga, ali da imam mogućnosti, sadio bih ga. Cena je takva jer je to vrlo ukusno i hranljivo povrće i sve više ga domaćice koriste – kaže prodavac.
Lajoš Rihter je proizvođač više kultura i prodavac na Mlečnoj pijaci u Subotici. Više od 40 godina ima tezgu i kaže da je situacija teška za sve povrtare, a cenu pasulja nije menjao. Tetovac prodaje za 350 dinara, beli sitan, biser, za 300 dinara.
– Svuda prodaju uvozni iz Argentine ili Kine, ali ja prodajem samo onaj koji sam sam proizveo. Malo nas je koji proizvodimo. Dve ili tri godine nisam imao ni za seme, nije rodio. Ove godine sam imao oko 150 kilograma bisera i 100 kilograma tetovca – kaže Rihter.
Tetovac se sadi među kukuruzom, a biser posebno. Posla i ulaganja oko pasulja ima kao i oko ostalih vrsta povrća i žitarica. Tvrdi mnogo više nego što zaradi.
– Sadašnje cene, i jabuka i kukuruza, pa tako i pasulja, nisu dovoljne. Zato je toliko poljoprivrednika i povrtara otišlo iz zemlje. Izdali su ili prodali zemlju i traktore i napustili domove. Ovde nisu mogli da prežive od uzgoja povrća. Naša proizvodnja je upropašćena i nikoga ne treba da čude cene. Ni mi ni kupci nismo zadovoljni – kaže Lajoš Rihter.
Za uvozni pasulj kaže da nikada neće biti konkurencija domaćem. Uverio se da pojedini prodavci za uvozni tvrde da je domaći, ali iskusne domaćice uspevaju da prevare samo jednom.
Pasulj sadi u proleće, a može još i u junu, posle žita i ječma ako vreme dozvoli. Plod ubire za dva do tri meseca.
– Cena mesa je drastično pala. Prase sam dao za 200 dinara po kilogramu. Uložio sam 20.000 dinara u njega, a prodao sam ga za 12.000. Tako je i sa svim ostalim. Za pasulj je ipak presudno vreme, da li je kišni ili sušni period. Kiša nam za sve treba – zaključuje Rihter.
Sa rebarcima ga jedu i političari i direktori
– Pasulj kupujem isključivo od domaćih proizvođača. Sve ih je manje, a pošto sam kupac na veliko, dobijem i popust. To nam je jedno od najtraženijih jela. Pravimo ga sa rebarcima, a mnogi ga naručuju i nose kući. Obično ga petkom spremamo i onda imamo najveću gužvu. Pasulj više nije sirotinjska hrana. Kod nas ga jedu i političari i funkcioneri – kaže ugostitelj iz Vojvodine.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay (Pexels)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor