Mladi poljoprivrednici: Kako do svog dinara? (SRB)

Tokom zime nema previše posla oko košnica. Kad dozvoli vreme, možete prihraniti pčele, kontrolisati košnice od bolesti i pregledati opšte stanje u njima, a neovisno od vremenskih prilika, možete pripremiti opremu i spremno dočekati prvu pašu. Upravo time ovih dana bavi se srednjoškolac Erik Putica iz sela Dobrodol kod Iriga.
„Treba da krenem sa farbanjem košnica, sa kucanjem ramova, stavljanjem satnih osnova u ramove, zamenom voska, pripremom postolja za košnice. Nemam problema da uskladim školske obaveze sa pčelarenjem, jer nema tu posla svaki dan. Jedino svaki dan, u zavisnosti od školske smene, obavezno obiđem i pregledam košnice, a otvaram ih uglavnom subotom i nedeljom“, kaže Erik.
Ovaj učenik završne godine poljoprivredne škole u Rumi i mladi pčelar trenutno ima 35 košnica i svu potrebnu opremu. U pčelarstvu, ipak nije sasvim slučajno. Ranije ovim se bavio njegov deda, a onda i otac. Međutim, tokom godina proizvodnja se smanjivala, dok sâm Erik nije izrazio želju da je pre 4 godine ponovo ožive i prošire. To je prepoznala i Divac fondacija.
„Na konkursu koji je raspisala Divac fondacija za učenike srednje poljopriovredne škole u Irigu dobio sam sredstva za kupovinu 15 ler košnica sa ramovima i nastavcima, hranilicu, sunčani topionik voska, presu za pravljenje satnih osnova, dimilicu, kombinezon, stalak za topljenje saća i drugu sitniju opremu. Pošto sam ta sredstva dobio u septembru, novu opremu ću isprobati sa prvom pašom“.
Opština Irig, a naročito selo Dobrodol pogodno je za sve osnovne pčelinje paše, od bagrema do suncokreta. Za sada nema potrebe da seli svoja društva, ali sa proširenjem proizvodnje i to će biti u planu. Za Mlade u agraru Erik kaže da je prošla godina bila dobra za pčelarstvo. Njegove košnice davale su u proseku 10 kg čijim je prinosima zadovoljan. Prodaja meda išla je najbolje tokom prazničnih dana, a ističe da je kvalilitet ’u celoj priči’ najvažniji.
„Prodaja je išla mahom ’od usta do usta’, ali plan mi je da proširim sve to i radim na marketingu. Na primer, otac je tokom godina dosta prodavao medovaču, pošto imamo i svoj šljivik, a za medovaču i sertifikat instituta u Novod Sadu. Nameravam da to nastavim da pravim i plasiram uz med“.
Na pitanje, da li je medovača njegov primarni prodajni izbor jer je osnovni pčelinji proizvod sve teže prodati, mladi pčelar iz Dobrodola ističe da je u svemu najvažniji kvalitet.
„Ja mislim da ako imaš kvalitet, sve možeš prodati, pa nije važno da li je to samo tegla meda, ili taj med u medovači, jer sve je to isto, a najvažniji je kvalitet“.
Na pčelarstvo se odlučio jer ga je privukla priroda i činjenica da ova grana agrara nije preterano zastupljena u njegovom mestu, a danas uz podršku svoje porodice i uz savete svog oca kao glavnog mentora i kolega pčelara, planira da se ozbiljnije i potpuno posveti pčelarenju. Za početak do 100 košnica, zato želimo mu sreću!
Najmlađi proizvođač rakije sa velikim planovimaNa osnovu poslednjih podataka, u Srbiji ima svega oko 500 registrovanih proizvođača rakije. Pretpostavlja se da su uslovi koje je potrebno ispuniti za registrovanu proizvodnju rakije, glavna prepreka da se proizvodnjom ovog tradicionalnog pića profesionalno bavi daleko veći broj poljoprivrednika i entuzijasta. Ipak, postoje i izuzeci
Dimitrije Popović (22) iz sela Progoreoci rešio je da porodični hobi, proizvodnju rakije šljivovice, pretvori u porodični biznis. Pored izdašne sume novca koji je morao da izdvoji za pokretanje posla, dosta mu je značila i podrška Regionalne razvojne agencije Šumadije i Pomoravlja i donacija Švajcarske vlade.
˶Na imanju koje smo nasledili, bavimo se proizvodnjom rakije još od pradede, ja sam 4. generacija. Deda i otac su bili hobisti, međutim, ovde postoji jedno udruženje koje već oko 15 godina organizuje ocenjivanje rakije. U jednom trenutku, pošto smo stalno održavali taj kvalitet i dobijali zlato, ja sam imao viziju da to može biti posao. Konkurisali smo kod Razvojne agencije za neka sredstva, a po konkurisanju kontaktirali su nas ljudi iz Regionalne agencije u Kragujevcu povodom projekta˶Šumadijska šljiva˝. Preko tog projekta sam dobio novac za nabavku novog kazana, zato što sam najmlađi registrovani proizvođač i grant za opremanje degustacione sale, odnosno preuređivanje kuće u degustacionu salu˝, kaže Dimitrije.
Počeli su zvaničnu proizvodnju 2017. godine sa nasleđenim kazanom kapaciteta 100 litara, a danas uz novi kazan od 400 litara imaju i svu potrebnu opremu; pumpu za filtriranje, pretakanje, kace, burad, a tu je i degustaciona sala. Sve je ovo potrebno da biste zadovoljili kriterijume zakona, izašli iz sive zone i legalno proizvodili piće po kojem nas prepoznaju u svetu. Prvi uslov koji morate da ispunite jeste bezbednost proizvoda na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, odnosno da je čitava vaša proizvodnja po standardima HASAP sistema. Drugi uslov odnosi se na kvalitet koji ispituju ovlašćene laboratorije, a sam Zakon nalaže da jako alkoholno piće ne sme da se drži i pakuje u posude koje sadrže olovo. Za registraciju morate da se upišete u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića i da se prijavite APR-u i Ministarstvu finansija.
˶Nije lako zadovoljiti sve propise, ali nije ni komlikovano, jer je to nešto čega smo se i mi ranije pridržavali, koliko smo imali sredstava u tom trenutku. Karakteristika naše rakije jesu arome, koje mogu da se dobiju samo dugim ležanjem u hrastovim buradima. Rakija dobije boju, bistra je, ne dolazi do zamućena prilikom razblaživanja, pitka je, jer je odležala. Ono što je najvažnije, ne držimo veliki procenat alkohola, jer to je velika greška ovde kod nas; do 45% alkohola mogu sve voćne arome da se osete, preko 45% alkohol postaje dominantan. Taj procenat u našoj rakiji je 42˝, objašnjava Dimitrije, koji trenutno studira prehrambenu tehnologiju na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
Za proizvodnju koriste delimično svoju, a delimično otkupljuju šljivu i meku rakiju. Ne koriste stone sorte već isključivo onu visokog kvaliteta, šljivu koja se koristi za jelo, stavljaju u rakiju. U planu su im i zasadi autohtone sorte crvene ranke kao najbolje rakijske sorte. Rakiju čuvaju samo u hrastovim burićima i to minimim 18 meseci. U početku su proizvodili skromnih 600 l na godišnjem nivou, danas 2000 l i to, kako kaže Dimitrije, nije dovoljno.
˶Dalji planovi su proširenje proizvodnje, jer to je trenutno najveći problem – ja sam jedan od retkih proizvođača koji ima veće tržište nego ponudu. Najveći deo plasiramo ovde na tržište Aranđelovca u ugostiteljskim objektima i nedavno smo počeli da sarađujemo sa jednim ugostiteljskim objektom u Beogradu, a imamo rakije i kao ekskluzivnu ambalažu za poslovnu prezentaciju˝.
Kažu ˶u svakoj kafani (kafiću) u Šumadiji, mora da ima dobra rakija i dobro vino˝, pa tako i rakija podruma Popović iz Progoreoca, simboličnog naziva brenda ˶Kojekude˝sve više osvaja region centralne Srbije.

Izvor: Subvencije.rs

Foto:  Pixabay (Myriams-Fotos)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor