Očekivani rod pšenice znatno manji nego prošle godine (SRB)

Prethodne jeseni pšenica je u Srbiji zasejana na oko 600.000 hektara, a zbog dugotrajne suše poslednjih meseci prošle godine, u optimalnom roku iznikla je na tek dvadesetak odsto površina. Zbog svega toga, ove godine očekuje se za tridesetak odsto manji prinos pšenice nego lane.
Sneg je, bar za pšenicu, stigao u pravom trenutku. Usevi su pokriveni snegom tako da nema opasnosti od izrmzavanja. Međutim, ratari imaju razloga za brigu i ove godine.
Gostovanje Snežane Parađenović u Dnevniku RTS-a
Snežana Parađenović iz zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe objašnjava da pšenica krajem januara izgleda kako bi trebalo da izgleda u novembru.
“Smanjen je intenzitet bokorenja, na veoma malom broju parcela imamo bokorenje. Trenutna faza je od jedan do tri lista, što je jako malo”, upozorava Parađenovićeva.
Sa rastom temperatura pšenica će krenuti intenzivnije da raste i da se razvija, ali već sada se može očekivati smanjenje prinosa od trideset odsto.
Parađenovićeva objašnjava da se očekuje kašnjenje vegetacije, odnosno da će se u narednom periodu sve odvijati sporije.
Početak februara je optimalni rok za prvu prihranu pšenice. Međutim, upravo zbog kašnjenja vegetacije, ratarima se savetuje da sačakaju sa prihranom biljaka.
“U svakom slučaju, proizvođači bi trebalo da se konsultuju sa stručnjacima iz oblasti ratarstva i da se analizira zemljište kako bi se utvrdio sadržaj azota koji je pristupačan biljkama. Pšenica će imati snaga da akumulira ta hraniva iz zemljišta, korenov sistem je dobro razvijen, ali zbog kasnije vegetacije i eventualnog presejavanja i svih kasnijih problema, sa prihranom treba sačekati”, napominje Snežana Parađenović.

Izvor: RTS

Foto: Pexels (Pixabay)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor