Đubrenje ozimih i jarih strnina (SRB)

Količina hraniva koju strna žita iznesu iz zemljišta zavisi prvenstveno od visine
ostvarenog prinosa zrna i količine vegetativne mase. Obično se kod žita računa žetveni indeks,odnos zrno-slama 1:1. Prema tome ukoliko se ostvari prinos od 7 t/ha pšenice, iz
zemljišta će se izneti oko: 180 kg/ha N, 80 kg P2O5 i 140 kg K2O. Ukoliko se slama presuje i
odnosi sa njive, celokupna količina hraniva će biti i odneta, odnosno iznošenje = odnošenje.
Žetveni ostaci sadrže 25-30% N, 20-25% P2O5 i oko 70% K2O. S obzirom na žetveni
indeks 1:1 količina zetvenih ostataka jednaka je količini zrna tako da se zaoravanjem slame u
zemljište vrati:
30% od iznete količine N 180 x 0,30 = 54 kg
25% od iznete količine P2O5 80 x 0,25 = 20 kg
70% od iznete količine K2O 140 x 0,7 = 98 kg
Ovu količinu hraniva je potrebno nadoknaditi đubrivima, a hraniva iz žetvenih ostataka nakon mineralizacije postaju ponovo dostupna biljkama.
Ako raspolažemo rezultatima analize zemljišta i poštujući principe đubrenja možemo
izračunati potrebnu količinu đubriva i hraniva koja treba nadoknaditi zemljištu, zbog odnošenja prinosom.
Pod osnovnu obradu se unosi i 1/3 potrebne količine azota, odnosno oko 40-45 kg. Ostatak azota se unosi prihranom na osnovu N-min analize.
U početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna je visoka koncentracija nitrata u
zemljištu (20-30 ppm ili 12-20 kg N-NO3/ha u sloju 0-20 cm). Nitratni oblik azota ne vezuje se u zemljištu, podložan je ispiranju, pa prihranjivanje dok je kapacitet akumulacije biljaka mali,mora biti usklađeno s uzrastom biljaka, fizičkim svojstvima zemljišta i klimatskim prilikama. Iz navedenih razloga, ukoliko potrebna količina azota za prihranu prelazi 60 kg/ha, potrebno je prihranu uraditi u dva navrata. Ukoliko se za prvu prihranu primenjuje urea, potrebno je prihranu obaviti krajem januara a najkasnije do polovine februara, jer je potrebno 20-30 dana da se urea transformiše do nitratnog oblika.
Visoka koncentracija nitrata u bokorenju predstavlja neophodnu rezervu za prolećno
izduživanje. Brz porast nadzemnog dela započinje kad se minimalna temperatura ustali iznad
50C. Dolazi do povećanja volumena ćelija, uglavnom na račun rezervi i usvajanja vode. U daljem toku vegetacije pšenice dolazi kod temp. 5-100C do istezanja prvog i drugog internodija, a kad se temperatura ustali iznad 100C dolazi do distenzije preostalih internodija.
Pojavom četvrtog lista zametnut je klas i određen broj klasića. Dobra
ishranjenost azotom u toj etapi razvoja sprečava kasniju sterilnost klasića i povećava broj
plodnih cvetića (tri i više po klasiću). Smatra se da je razvoj komponenti klasa samo delimično pod uticajem nasledne osnove pa je time dobra ishranjenost biljaka još značajnija. Dozrevanje pšenice odvija se pretežno na račun razgradnje rezervnih materija iz
neaktivnih delova biljke (starije lišće i vlat) u klas. Stoga je kritičan period
nastajanja prinosa znatno pre smene vegetacione i generativne faze razvoja (oplodnja) i
opravdano se smatra da je pravo vreme za prvu prihranu trenutak prelaska iz
mirovanja u proletnji porast, a za drugu početak izduživanja (vlatanja).
Kada je u pitanju prihrana ozimog pivskog ječma, prihranu je potrebno obaviti isključivo amonijum-nitratom neposredno pre početka prolećnog porasta. Prihrana ureom može za posledicu imati produženo usvajanje azota i povećanje sadržaja proteina, što za posledicu ima lošiji kvalitet ječma kao sirovine za pivsku industriju.
Đubrenje jarih strnina azotom se vrši tako da se celokupna količina azotnih đubriva da predsetveno, a prihrana se ne preporučuje zbog kratke vegetacije i nemogućnosti iskorištavanj hraniva iz đubriva.
Đubrenje tritikalea u osnovi je isto kao za pšenicu, s tim što se daju za 10% niže količine azotnih đubriva.

Izvor:PSSS Mladenovac

Autor: Violeta Veličković

Foto: Pixabay (andreas160578)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor