Zakup zemlje oko Sombora sve skuplji (SRB)

Zakup zemlje u atarima oko Sombora sve je skuplji. Sa 200 evra povećan je na 220 i 230 evra. Najskuplje oranice koštaju i više od toga. Čak do 300 evra.
Staparska zemlja među najkvalitnijim je oranicama u Vojvodini, ali košta. Ako se kupuje od 6.000 do 8.000 evra po katastarskom jutru, a ako se uzima u zakup i do 300 evra. Za godinu dana.
“Cena zakupa zemlje u Staparu trenutno je od 250 do 300 evra po jutru i naša zarada na tim njivama je mala. Ako bude dobra godina maksimalno 100 evra po jutru da je zarada koja nam ostaje. Ako je godina lošije mi smo na nuli. Zemlje nema puno u stapartskom ataru, proizvođača ima dosta, mehanizacija je savremena i zemlja se brzo obrađuje i to su razlozi zašto je ratarima potrebno sve više zemlje”, kaže poljoprivrednik iz Stapara Aleksandar Stajšić.
Poljoprivrednici kažu da je zarada po jutru sve manja i onima koji žele da napreduju treba sve više zemlje.
“Ko ostane na 10, 20 jutara taj dugoročno neće moći da opstene, jer zarada po jutru sve će biti manja, pa će mu se više isplatiti da ide da radi za 300 evra, nego da obrađuje tih 10 ili 20 jutara. Zemlje ima koliko ima, nas zainteresovanih ima puno, opremili smo se mehanizacijom da možemo da radimo pet staparskih atara, pa je potražnja za zemljom sve veća. To je razlog što raste cena zakupa”, kaže Bojan Bojčetić, poljoprivrednik iz Stapara.
“Pre 20 godina jutro zemlje se moglo kupiti za vagon kukuruza ili pšenice, a sada treba četiri, pet vagona. Pariteti su se skroz izgubili. Nekada je kilogram pšenice trebalo dati za kilogram NPK đubriva. Danas je to dva, tri kilograma. Zarada nam je sve manja i manja i mi moramo raditi sve više i više”, kaže Radin.
Zakup ne samo da je povećan već se plaća i unapred.
“Repari su ove godine imali gubitak u proizvodnji. Ko treba da plati arendu teško je. I kada rodi radimo za 100,150 evra koliko ostane po jutru. Ali i to nam znači jer treba da platimo rate kredita od nekoliko hiljada evra«, kaže Radin.
Pre 30 godina arenda je bila 20 metara kukuruza po jutru, a rod je bio 60 metara. Znači morao si da daš 30 posto roda, 25 do 30 posto roda odlazilo je na ulaganja u proizvodnju, a ostalo je bila zarada. Sada je ta zarada minimalna”, kaže Stajšić.
Slična situacija je i u drugim mestima u okolini Sombora. Zemlja se traži, a cena zakupa raste.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay (wobogre)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor