Hladnjače nam pune, a voće ipak uvozimo (SRB)

Masovni reeksport slatkih plodova nanosi nemerljivu i trajnu štetu proizvođačima u Srbiji
REEKSPORT voća u Rusiju, kao i u druge zemlje u koje se izvozi, jedan je od najunosnijih poslova u našoj zemlji, ali ova kriminalna radnja nanosi ogromne štete proizvođačima i hladnjačarima u Srbiji. Krajem prošle godine uhapšeno je više od 60 osoba koje su se bavile ovom nečasnom trgovinom, a država je najavila da će konačno stati na put ovome, kako nikada više ne bi bio zaustavljen izvoz domaćeg voća.
Naši stručnjaci iz oblasti voćarstva ističu da se godišnje u Srbiju uveze na desetine hiljada tona voća, i pored toga što su hladnjače prepune proizvoda iz Srbije. Pojedini nesavesni privrednici kupuju strano voće uz minimalne troškove, pritom ne vodeći računa o kvalitetu ili eventualnim virusima kojima je voće zaraženo, prepakuju ga i izvoze pod etiketom kao da je proizvod iz Srbije. Time uzrokuju nemerljivu štetu voćarima i ovdašnjim prodavcima.
Dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kaže da je Srbija lane uvezla oko 60.000 jabuka, a godinu ranije 70.000 tona.
– To je katastrofalan i poražavajući podatak s obzirom na to da se, recimo, trenutno, u hladnjačama nalazi oko 60 odsto neprodatih domaćih jabuka. Godišnje se u Srbiji proizvede oko 400.000 tona jabuke i to je dovoljna količina da se podmiri naše tržište, ali i da se dobro zaradi prilikom izvoza. Moram da kažem da je jabuka, pored maline i žita, strateški proizvod, jer se najviše izvozi – rekao nam je prof. dr Keserović. – Nemoguće je da država ne zna ko se bavi reeksportom. Moraju se odrediti mere kojima će naši proizvođači biti zaštićeni. Zato se treba obratiti agroekonomistima…
Srbija, inače, godišnje izveze oko 200.000 tona ovog voća na rusko tržište, što je polovina jabuka proizvedenih u domaćim zasadima. Nakon Turske i Belorusije, Srbija je treći izvoznik voća u Rusiju.
Slična situacija kao sa jabukom, a možda i lošija, jeste sa malinom, voćem po kome je Srbija najprepoznatljivija u svetu, naročito zbog odličnog kvaliteta “crvenog zlata”.
Neverovatno, ali istinito je da u Srbiji završi skoro polovina malina proizvedenih u Bosni i Hercegovini. Dalje, zapanjujući je podatak da je uvoz malina iz Čilea, recimo, od 2006. do 2018. godine, prema podacima čileanskog ministarstva poljoprivrede, porastao čak za – 467 odsto!
– U periodu od januara do oktobra pretprošle godine, na primer, uvezli smo iz BiH 10.990 tona malina, a u istom periodu iz Srbije je izvezeno 82.619 tona ovog voća – rekao nam je dr Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u ovoj blasti, zaposlen na Institutu za voćarstvo u Čačku. – Loš marketing svake godine, koji se ogleda u tome da se priča o prisustvu norovirusa u našim malinama, o lošijim standardima u hladnjačama, problemima plasmanu… negativno utiče na srpsku malinu i sam taj brend u svetu. Sve je to uzrokovalo da u 2018. godini, prema podacima američke privredne komore, učešće srpske maline na svetskom tržištu padne za 6,5 procenata.
Dr Leposavić ističe da ništa od onoga što je loše uticalo na izvoz malina i njihov plasman – ne stoji. Pre svega, ističe on, u 99 odsto slučajeva kada su pronađeni norovirusi u malinama koje su završile na inostranom tržištu, zapravo se nije radilo o voću sa prostora Srbije, već da je reč upravo o reeksportu.

Izvor: Naslovi net

Foto: freeimages.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor