Sa šumskom jagodom i dve sorte maline do sigurnog uspeha (SRB)

Ključ uspeha ujedno je model održivosti. Sertifikovane sadnice maline posaditi na 30 ari i u posao uključiti samo porodicu,
iskoristiti subvencije Ministarstva poljoprivrede i opredeliti se za tri kulture koje će se smenjivati, savetuju uspešni Radovanovići iz ivanjičkog sela Radaljevo
„Kada se odlučite da podignete zasade voća, preporuka je da kupujete sertifikovane sadnice koje će vam osigurati kvalitet prinosa, ali i povraćaj koji možete iskoristiti putem subvencija. Sertifikovane sadnice imaju genetski potencijal i garantovano poreklo da su bezvirusne, da imaju najveći potencijal, da daju visoke prinose i krupne plodove, da su izuzetno zdrave i otporne, ali nisu imune na viruse i razne klimastske promene”, kaže Zoran Radovanović iz ivanjičkog sela Radaljevo koji godinama proizvodi i prodaje sadnice jagodastih vrsta voćaka, ali svakom voćaru savetuje da pre same kupovine sadnica, obezbedi tržište za ono što će proizvesti.
Radovanovići su vlasnici porodične firme „Floriva” koja se bavi proizvodnjom sertifikovanih sadnica jagodastih vrsta voćaka.
Zoran i Nikola Radovanović
„Proizvođač kada dođe kod nas, prvo se obavi razgovor sa njim, da čujemo šta je njegova ideja, kakvi su njihovi kapaciteti i realizacione i finansijske mogućnosti. Nije cilj samo prodati sadnice, već ih uputiti kako dalje. Savetujemo obaveznu analizu zemljišta kako bi od nas mogli dobiti naredne preporuke, barem u prvih godinu dana. Svaki proizvođač sms porukama bude obavešten šta treba da uradi u određenom periodu u njegovim zasadima. Na ovaj način, možemo osigurati visoke prinose i kvalitet, na obostrano zadovoljstvo, jer osim što smo postigli zajednički cilj, proizvođači mogu biti naši kooperanti i osigurati cenu i plasman. Stoga se moraju stalno edukovati, moraju učiti na svome imanju i iz sopstvenog iskustva”, kaže Radovanović za Agropres.
Prilikom kupovine sertifikovanih sadnica maline, ribizle, aronije, ogrozda, godžija, borovnice, brusnice ili šumskih jagoda možete osigurati i plasman proizvoda, jer Radovanovići kao kooperanti otkupljuju voće i prerađuju u vina i slatko. Pored najzastupljenijeg vilameta, sve više kooperanata odlučuje se za proizvodnju žute maline.
„Nije veliko tržište za žutu malinu, ali ipak postoji jedan deo tržišta, mi smo pre tri godine uvezli jednu sortu `yellow king`, koja se bere od pola leta do jeseni, imali smo do sada tri kooperanta i pokrenuli smo i proces prerade, što znači da tržištu možemo da ponudimo i sadnice, voćno vino i slatko od žute maline koje može da ide i u izvoz“, dodaje Radovanović. Za njega, ključ uspeha leži u odabiru tri kulture koje se smenjuju.
Pakovanje sadnica
„Proizvođači ne treba da se vežu za jednu kulturu već da naprave raznovrsnost. Moja preporuka je da se proizvođači opredele za proizvodnju tri kulture, a kao primer navodi jagodu, kao prvu kulturu, zatim malinu, sortu vilamet, i treću kulturu kupinu ili žutu malinu. Svaki poljoprivredni proizvođač treba da sagleda ne svoje želje, već mogućnosti, onoga što je model održivosti. Jedna četvoročlana porodica može da obradi do 30 ari maline sama, celokupan prihod ostaje u kući i taj model je uvek profitabilan. Takođe, stočarstvo je prateća grana voćarstva a značaj stajskog đubriva nije zanemarljiv u voćarstvu, što je još jedan korak do uspeha”, ističe Radovanović dodajući da se treba osloniti na sopstvene resurse, kroz edukaciju i primere uspešnog poljoprivrednika.
Prema njegovim rečima potrebna je infrastruktura, a i da se mladi podrže kroz subvencije kako bi ostali na svojoj zemlji.
„Subvencionisati pre svega poljoprivrednike u planinskim krajevima, u ruralnim sredinama gde je otežana poljoprivredna proizvodnja, ne dozvoliti da se u tim krajevima ugasi stočarstvo, već subvencijama održati da takva domaćinstva imaju podsticaje makar i tri grla imali, jer to je primer koji je Slovenija primenila i pokazalo se kao uspešan. To je ujedno način da se u ruralnim sredinama zadrže oni koji se bave poljoprivredom i ne dozvoliti da se domaćinstva u tim sredinama gase “, rekao je Radovanović.
Oko 500 hiljada sadnica razlučitih voćnih vrsta godišnje prodaju Radovanovići, a najviše maline. Problem malinarstva, po mišljenju najstarijeg, Nikole, jeste u lošem sadnom materijalu.
Deo bogatog asortimana proizvoda porodice Radovanović
„Najprodavanije su sadnice maline sorte vilamet, takvo je naše područje, idealna je zemlja za razvoj ove voćne kulture. Proizvođači ne obnavljaju dovoljno svoje malinjake novim sadnicama, mladi se ne edukuju, rade kao što su radili njihovi očevi. Najčešće su dede kupovale sadni materijal koji oni i dan danas koriste i nemaju prinose i kvalitet koji mogu da održe proizvodnju da bi ona bila profitabilna. Umesto da uberu 300 kilograma po aru, oni uberu jedva 100 do 150 kilograma i to je najveći problem sa malinom. Mladi moraju prepoznati šansu da iskoriste subvencije i povrate novac, da imaju kvalitetetan sadni materijal i da čim se upuste u ovu proizvodnju, već traže kupca. Mi omogućavamo našim kooperantima da proizvode žutu malinu, unapred im je osiguran plasman i cena, jer mi je prerađujemo u vino i slatko. Omladina mora da gleda unapred, da ne trči za količinom, da sadi hektare i da im drugi beru, neka rade onoliko koliko mogu sami da rade i da im novac ostaje u kući”, kaže Nikola Radovanović za Agropres.
Sirovine za preradu u vina i slatko Radovanovići su obezbedili zahvaljujući kooperantima koji su prilikom kupovine sadnica, već osigurali plasman svojih proizvoda. Od žute maline proizvode se vina, kao i od crne ribizle, a šumska jagoda prerađuje se u rakiju, u destileriji Radovanovića.
Milica Vukašinović, tehnolog u fabrici „Floriva”
„Od sirovina koje otkupljujemo od naših kooperanata proizvodimo voćna vina, mešavine meda i slatka kao i voćne rakije. Način proizvodnje, kada je u pitanju naša rakija od šumskih jagoda ne razlikuje se puno od proizvodnje rakije od drugog voća, osim u velikom broju šumskih plodova koji su neophodni za proizvodnju, a od semenki se trudimo da dobijemo boju. Imamo degustacioni centar u koji nam vrlo rado svraćaju stranci, ali i domaći turisti koji su oduševljeni rakijom od šumske jagode,” kaže Milica Vukašinović, tehnolog u fabrici „Floriva”.
Miloš Radovanović
U porodičnoj proizvodnji učestvuje i najmlađi Radovanović, jedanaestogodišnji Miloš, učenik petog razreda koji od malih nogu ima svoj deo obaveza.
„Sada sam u obavezama oko jagode koja se sadi u martu i stiže na berbu u maju mesecu. Pomažem oko zalivanja, ali najviše sam oko cveća i na projektu uzgajanja limuna. Moja porodica se bavila dugo proizvodnjom povrća, a nakon toga i cveća, od te proizvodnje su svi odustali osim bake i mene koji volimo cveće. Zajedno ga gajimo i radimo na projektu proizvodnje limuna i za pet godina planiram da budem najpoznatiji proizvođač ovog voća u zapadnoj Srbiji“, kaže Miloš za Agropres.
Najmlađi Radovanović planira da uzgaja limun
Miloš planira da se u budućnosti bavi proizvodnjom sadnica i nastavi dedin i očev posao, ali će mu i proizvodnja cveća biti sporedan posao, kako kaže, hobi.
„Planiram da ostanem ovde, ali ću svakako ići na školovanje i obrazovati se u ovom poslu pa ću se vratiti ovde jer mislim da je to moja budućnost. Ponosan sam na celu moju porodicu i smatram da smo uspešni jer od onoga što radimo, zarađujemo, i možemo da živimo. Možemo da priuštimo letovanje, proslave rođendana i uzajamno se podržavamo i pomažemo i želim da ceo svoj život budem uz porodicu”, dodaje Miloš.
Inače, porodična firma Radovanovića, „Floriva” iz Ivanjice nastala je sa ciljem usavršavanja proizvodnje šumske jagode, sadnica jagodastog voća, organizovanja koopeartive, otkupa proizvoda, prerade istih i prodaje na domaćem i inostranom tržištu. Koristeći prirodne resurse ivanjičkog kraja, dobru intuiciju, stečeno iskustvo i najsavremenije tehnike u proizvodnji, uspeli su da proizvedu kvalitetne domaće proizvode, čak i jedinstvene kada je u pitanju šumska jagoda.

Izvor: GZS

Foto: Pixabay (Engin_Akyurt)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor