Bez prehrambene industrije nema ni poljoprivrede (SRB)

Bez razvijanja prehrambene industrije nećemo moći da razvijemo ni poljoprivredu, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da je nad sektorom prehrambene industrije učinjen najveći genocid nakon dvehiljadite godine.
Nedimović je kazao da je to deo privrede Srbije koji je najviše devastiran, te da jedino jedan deo mlinsko-pekarske industrije i prerade semena, nije unakažen, kao sve ostalo.
“Ne može nijedna zemlja da se razvija, nijedna privreda ne može da se razvija bez prehrambene industrije i otvorenih tržišta na koje možete da izvozite svoje primarne proizvode ili proizvode prehrambene industrije”, rekao je Nedimović u Skupštini Srbije u delu sednice na kojem ministri odgovaraju na poslanička pitanja.
Kako je naveo, mora da se razvije i prerada voća, povrća i žitarica, jer bez toga nema ni razvoja, a u BDP je potrebno veće učešće prehrambene industrije.
“Pored finansijske podrške Vlade Srbije, nama je potrebno otvaranje stranih tržišta i zato smo krenuli sa otvaranjem turskog tržišta, a 14. aprila u Srbiju dolaze inspektori iz agencije ESMA, koji će raditi kontrolu srpskih prerađivačkih kapaciteta u sektoru mesa da otvorimo krajem maja tržište Golskog zaliva”, kazao je Nedimović.
Govoreći o budžetu za poljoprivredu ove godine, Nedimović je kazao da on iznosi 54 milijarde dinara, što je u svakom slučaju više od 18, 19 miliona, što je bio slučaj pre desetak godina.
Kaže da je jako važno na ovo podsećati, jer se vrlo često spominje, a i juče je čuo od navodnih stručnjaka da su mnogo manje subvencije nego što su bile pre 10 godina.
“Možda su manje u onom delu u kojem se odnose na hektare, ali nemojte zaboraviti da je tada jedan od ministara poljoprivrede uveo subvencije od 12.000 i 14.000 dinara i nije isplatio sve subvencije, pa smo dobili 59.000 tužbenih zahteva, koje smo morali da platimo”, navodi ministar.
Kako je rekao, u 2017. godini Vlada je imala program za nabavku traktora i podsticanje poljoprivrednika u sektoru voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva i u tom trenutku je davala oko 15.000 evra maksimalan povrat za nabavku traktora, snage od 25 do 100 kilovata.
“Kažu stručnjaci, podeliće 100, 200 traktora, pa za ostale neće biti, ali prevarili su se. 2.400 zahteva je bilo predato za traktore, 2.100 zahteva je usvojeno i isplaćeno, ljudi su dobili i što je najvažnije, tu je reč o obnavljanju poljoprivredne mehanizacije traktora za male poljoprivrednike koji do tada nisu imali priliku da nabave traktor”, kazao je Nedimović.
Ističe da Srbija nije imali IPARD, kao i da su osam godina pričali o IPARD-u, što je jedan od načina da se nabavi traktor
“Pričali su da će biti IPARD, ali vlada koju je vodio Aleksandar Vučić, zajedno sa nekoliko ministarstva, uspela je da dobije akreditaciju za IPARD i raspiše konkurs za male i srednje poljoprivredne proizvođače”, rekao je Nedimović.
Bila je aktuelna priča i oko nabavke dizel goriva, kaže Nedimović i dodaje da su Ministarstvo finansija i Vlada Srbije odobrile dve milijarde za nabavku dizel goriva za poljoprivredne proizvođače, 60 litara po hektaru, 20 dinara po litri.
Navodi da je zaključno sa jučerašnjim danom isplaćeno 176.908 poljoprivrednih gazdinstava koji su dobili podsticajna sredstva namenjena po hektaru i za nabavku dizel goriva.
Što se tiče novog programa za traktore, Nedimović kaže da će Ministarstvo poljoprivrede sa Ministarstvom finansija pokušati da osmisli novi program da u drugoj polovini godine raspišu konkurs za traktore za poljoprivrednike koji ne mogu da konkurišu za IPARD programe.
Nedimović ističe da od oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja za poljoprivrednike nema crnje rupe koja trenutno postoji, te da u ovom trenutku 180 milijardi dinara iznose obaveze koje muče srpske poljoprivrednike po tom pitanju.
“Zašto je to tako – to je naše nasleđe, jer postoji obaveza da svi budu u sistemu, a to je 330.000 obveznika. Svako ko ima više od pola hektara mora da bude u sistemu”, navodi ministar i dodaje da postoje nelogičnosti, jer iste doprinose moraju da plaćaju i oni koji imaju hektar i oni koji imaju 100 hektara.
“Veći apsurd je to da plaćao 15 godina ili 40 godina doprinose, a imaš istu penziju”, kazao je Nedimović i dodao da se mora preseći Gordijev čvor, te da je ideja Ministarstva poljoprivrede da reši obaveze koje postoje i da očekuje da će moći sa novim sistemom da izađe pred parlament do kraja godine.
Država ne može nikome da garantuje cenu maline, izjavio je Nedimović i dodao da sa aspekta tržišta ove godine situacija po tom pitanju neće biti bolja nego što je bila prethodne.
Nedimović je kazao da je država preuzela sve u prethodnom periodu da sa repromaterijalom, mineralnim đubrivom, preko nabavke goriva, smanji troškove za poljoprivrednu proizvodnju.
“Ove godine nameravamo da usvojimo dva zakona koji bi trebalo da pomognu u razrešavanju ovog problema, to je zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda i da izmenimo zakon o podsticajima”, naveo je Nedimović komentarišući da od sektora malinara nema teže muke u ovom trenutku.
Objasnio je da je u Srbiji 2011. godine bilo 13.500 hektara pod zasadima malina, uglavnom na prostoru zapadne Srbije, dok 2018. godine imamo 23.000 hektara pod zasadima malina, gotovo dva puta više.
Kako je kazao, 2013, 2014, 2015. godina bile su dobre za malinarski sektor, u smislu da je postojala dobra cena, dobra tražnja, ali zbog masovnog podizanja zasada u onim krajevima i od onih lica koji se time nisu bavili, došlo je do toga da na današnji dan postoji 59.000 gazdinstava koje imaju manje od jednog hektara pod zasadima malina.
“Ove godine sa aspekta tržišta situacija neće biti ništa bolja nego prethodne godine. Vlada Srbije nikada neće bežati od ovog problema, ali tržište je jedino koje opredeljuje cenu”, kazao je Nedimović.
Upitan za protivgradnu zaštitu, ministar je kazao da je Srbiji neophodan zakon o protivgradnoj zaštiti i dodao da su 2018. godine primenjene dve vrste mera dok se zakon ne usvoji.
Prva mera je nabavka automatizovanih protivgradnih stanica, od kojih je prvih 28 izgrađeno, a vrednost radova je 308 miliona dinara i nalaze se na prostoru koji su najizloženiji gradonosnim oblacima, kazao je Nedimović.
“Ali, to ne garantuje potpunu bezbednost, pa smo izmenili i pravilnik o podsticajima za osiguranje od grada, tako da najugroženiji okruzi imaju povrat od 70 odsto od premije na osiguranje”, kazao je ministar poljoprivrede

Izvor: RTV

Foto: freeimages.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor