Da li se naši stočari mogu meriti sa onima na Zapadu?! (SRB)

U potrazi za boljim životom mnogi su napustili sela i otisnuli se u gradove ili inostranstvo. Ipak, ima i onih koji žele i znaju kako da ostanu gazde na svom imanju. Pokazuju i da se naši stočari mogu meriti sa onima na Zapadu.
Todor Tomić iz sela Gorobilja kod Požege i u njivu odlazi kao da je spreman za poslovni sastanak ili izlazak. Počeo je da se bavi stočarstvom na nepuna tri hektara, a danas obrađuje pedeset hektara. Uspeo je da povrati nacionalizovanu zemlju, ali i da poveća posed.
“Hteo sam ovde da se dokažem, da pokažem da moja familija može da iznese sve nedaće od četrdesetih godina, pa na ovamo. Negde sam imao želju da se kroz sve to ostvarim – i ostvario sam se”, ističe Tomić.
Primenjuje iskustva stočara iz razvijenih zemalja, kojima zavidi što imaju rok da se prilagode novim uredbama i merama.
Smatra da seljaka treba obavestiti jednu ili više godina unapred o novim merama – koji se traktori moraju, a koji se ne mogu koristiti, kakva je signalizacija potrebna. “Onda date taj vremenski period seljaku da se pripremi i da normalno uđe u to”, dodaje Tomić.
Briga o 99 grla nije nimalo jednostavan posao, a rezultat donosi i poseban tretman krava.
Veronika Tomić kaže da su životinje više od dela domaćinstva. “Jeste da se gleda ekonomska računica, ali nisu samo životinje. Odnos mora da bude takav, prvo ljubav, pa onda sve ostalo”, napominje Tomićeva.
Tomići žive isključivo od poljoprivrede, a od tih prihoda školuju tri studentkinje.
U štali se godišnje proizvede 365.000 litara mleka. Možda je takva produktivnost rezultat posebne brige o životinjama, ali i njihovog geografskog porekla, jer su sve rođene u istom selu.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor