Borovnica- najisplativija voćarska kultura? (SRB)

Borovnica je raskrčila svoj put do trona i sada je ona naša najisplativija voćarska kultura.
Zapadne zemlje vape za količinama, a naša šansa je u tome što je imamo onda kada je niko nema. Konkurencija je u ovom poslu dobrodošla, a i saveti se međusobno rado dele uz poruku za srećan rad.
Borovnica u voću je kao golf u sportu, kaže u razgovoru za B92. net Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija, a sa njim smo razgovarali i o tome kako da na putu od plantaže do Evrope ne grešite.
U poslednje vreme sve češće se čuje da je borovnica naša nova malina. Koliki je zapravo njen tržišni potencijal i da li ta voćka zaista može da bude najisplativija voćarska kultura?
– Srpska borovnica je brend. Kada kažem da može da bude nova malina, mislim na to da doživi jednako veliku popularnost u svetu kao što je ima malina. Proizvođači borovnice ne mogu, naravno da stignu po produkciji malinu, po čemu smo u jednom periodu bili prvi, odnosno drugi proizvođači u svetu. To deluje možda nemoguće jer smo na nivou tek od nekih 1.000 hektara pod borovnicom u Srbiji.
Španci ili Poljaci na primer, imaju po 10.000 hektara borovnica. Da li možemo biti najveći svetski proizvođači? – Nije realno, ali možemo da budemo jedna ozbiljna destinacija koja nudi borovnicu u junu, kada nje nema. I u tom smislu mi imamo dobar izvozni potencijal.
Gde to malinari greše? Kako da ne izgube tron?
Gde je sve vaše tržište, ko traži borovnicu sa ovih prostora?
– Našu borovnicu najviše žele kupci zapadne Evrope, i ona najčešće završi na trpezi Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Holadnije, ali i na tržištu Rusije, kao zemlji koja može da povuče veće količine, i koja ima ima veliki potencijal da našu borovnicu prihvati.
Čemu da se okrenu proizvođači? Da li bolje na tržištu prolazi zamrznuta ili sveža borovnica?
– Cela šansa jeste u svežoj borovnici i tu nam je akecnat gde možemo da formiramo željenu cenu. Sada se pojavljuju i oni sa interesom za zamrznutom borovnicom. Ali tu se onda najviše i greši, jer ukoliko čovek želi da gaji borovnicu za industriju, za zamrzavanje, onda mora da ima i sortu za to. Imamo potencijala, jer nama su tražili na primer 100 tona zamrznute borovnice, ali mi nismo mogli da im pošaljemo, jer nismo uspeli da sakupimo tu količinu.
Da li se isplati proizvodnja borovnice? Kolika je zarada? Koliko treba za početno ulaganje?
– Velika su ulaganja, ali i velika očekivanja onda u pogledu zarade. Nema prostora za improvizaciju, jer postoji rizik od kasnijeg troška.
Kolege borovničari u Španiji i Poljskoj za organsku borovnicu dobijaju 6-7 evra, a mi za konvecionalni sistem sadnje imamo nešto manju cenu, što znači da imamo dobru poziciju kada je reč o samoj ceni. Pritom, treba uzeti u obzir i trošak naše radne snage u odnosu na te zemlje.
Naš glavni problem ranije je bio rezultat koji se postiže po jednom hektaru. Zbog toga smo bili u situaciji da se zapitamo da li je to dobar posao. Sada smo tehnološki došli na nivo da beremo projektovane količine ploda.
Koliko onda pojedincu treba da počne posao?
– Zavisi i od preduslova – da li imate svoju zemlju. Ukoliko pretpostavimo da da, onda je potrebna određena količina novca za zasad, sigurno od 50.000-80.000 evra po hektaru kako bi se on doveo u optimalno stanje. Prvi hektar je najskuplji jer traži veliku infrastrukturu koja kasnije može da podrži i sledeće generacije zasada.
Koliko je posao oko borovnica fizički naporan?
– Kod starijih formata sadnje, u sistemima bankova, jako je naporno jer je potrebna velika energija, trud, rad i na kraju novac za održavanje samog zasada. Pre svega zbog korova i zahteva stalno prisustvo. U našoj varijanti, kada se borovnica sadi u vrećama sa supstratom, automatski se i eliminiše korov. Nama se posao svede kasnije na održavanje međurednog prostora, gde može da se upotrebi mehanizacija. I na zalivanje, koje takođe može biti automatizovano.
Da li onda zapošljavate dodatnu radnu snagu? U kom procesu su potrebne „dodatne ruke“?
– Berba se odvija u tri-četiri kruga branja. Najslabija berba je u prvom krugu, ako uzmemo prosek, može da ubere 30-40 kilograma pa to uporedimo sa načinom berbe, odnosno gde se lakše bere, gde berač ne mora da se savija, njeggov rezulat je bolji i ići će preko 50 kilograma – tada računamo da nam treba 300 dnevnica po berbi.
Preciznije, oko 25 do 30 berača „prodefiluju“ u nekom periodu tokom trajanja ciklusa berbe.
Vi se bavite proizvodnjom koja, reklo bi, se vapi za konkurencijom, i jedni druge pomažete. Kako je to moguće?
– Naš pristup je jedinstven. Mi se prema kolegama uzgajivačima postavljamo jednako, i lično smo tako potekli, pa niko ih i ne može razumeti kao mi. Od nas mogu da dobiju sve ono što je potrebno da smanje rizike i da ne prave greške koje smo pravli mi. Lakše im je u tom smislu nego što je bilo nama. Dalje, mi našim partnerima organizujemo treninge, vežbe, edukacije, programe koji su besplatni o tome kako da održavaju zasad. Neko ko je počeo sa nama da radi, on sa nama nastavlja da radi.

Izvor: b92

Foto:  freeimages.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor