Gajbica skuplja od jabuka (SRB)

Poslednjih dana voćari se žale na otkupne cene. Računaju koliko je kilograma jabuka potrebno samo da bi se otplatila gajbica u koju ih pakuju. Voćari u Topoli kažu da će im trebati nekoliko dobrih godina da bi pokrili gubitke.
Jabuke u topolskom kraju preživele su grad, ali ne i tržište. Niska cena na početku otkupa, od dvadesetak dinara za rod prve klase, primorala je mnoge voćare i da odustanu od berbe.
“Po nekoj pristojnoj ceni, od 21-22 dinara, samo smo uspeli da prodamo vagon, tj. deset tona. To je negde od 200.000 do 210.000 dinara, a samo veštačko đubrivo koje smo bacili plaćeno je 350.000 dinara”, kaže Nikola Vujić iz Vinče.
Ratko Đorđević, takođe iz Vinče, ističe da nije bilo računice da se plati radna snaga da se jabuke pokupe sa zemlje, a kamoli oberu.
“Cena padalice je bila tri dinara, a radnik je bio 2.000 dinara. On nije mogao da ukupi sebi za nadnicu”, objašnjava Ratko Đorđević.
Prva i druga klasa lane je prodavana po 50 dinara. Čekajući bolju cenu, mnogi su celokupan rod smestili u hladnjače. Sada sve prodaju kao industrijsku jabuku, po ceni o četiri dinara za kilogram.
Petnaest kilograma jabuka jeftinije je od ambalaže. Tako da jedna drvena gajbica, košta 70 dinara.
“Najveći problem je možda uvoz te inostrane jabuke, koju naši prekupci prodaju kao našu srpsku jabuku, a našu jabuku ne žele ni da uzmu, a i za ono što uzmu, gledaju baš svaku sitnicu”, rekao je voćar Lazar Đorđević.
Sitnice utiču na plasman
A baš te sitnice presudno utiču na plasman. Izvozne procedure u Rusiji su pooštrene, traže se plodovi dobrog kvaliteta, ali i izgleda. Zbog grada, samo pet odsto prošlogodišnjeg roda moglo je da zadovolji te uslove.
“Postoji rešenje, protivgradne mreže, ali mi trenutno nemamo sredstava. Zadužili smo se i prethodne godine, svi smo mi ovde u kreditima”, rekao je Đorđe Stevanović iz Vinče.
Zato je Opština sa Ministarstvom poljoprivrede, bankama i osiguravajućim kućama pokrenula projekat za nabavku protivgradnih mreža.
“Dajemo na deset godina poljoprivrednicima kredite sa subvencionisanom kamatom. Znači fiksna stopa 3,7 odsto na godišnjem nivou, a država vraća 50 odsto subvencija”, rekao je Dragan Jovanović, predsednik Skupštine opštine Topola.
U odnosu na veličinu, Topola je naveće voćarsko područje u Srbiji. Od oko 5.000, protivgradnom mrežom pokriveno je 250 hektara.
I dok preračunavaju štetu, voćari uveliko spremaju zasade za novu sezonu i očekuju veću brigu države.

Izvor: RTS

Foto: freeimages.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor