Zašto ne kupujemo kvalitetniju hranu (SRB)

Prosečna porodica u Evropskoj uniji mesečno na hranu potroši 12 odsto prihoda, dok se u Srbiji troši gotovo tri puta više novca. Preciznije, to je 34,4 odsto prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Podaci iz maloprodaje kažu da je prosečan račun srpskog potrošača oko 700 dinara. Dvadeset odsto je manji nego pre desetak godina. Manja kupovna moć smanjila je i broj onih koji idu u velike nabavke. U velikim diskontima 2008. godine pazarilo je 85 odsto kupaca, danas njih 55 odsto.

To što na hranu potroši više od 34 odsto zarade ne govori o velikim prohtevima prosečne srpske porodice, već o njenom niskom životnom standardu. Kvalitet hrane koja se plasira na određenom tržištu srazmeran je kupovnoj moći stanovništva kažu u Udruženju “Potrošački savetnik”.

“Ako vama trećina prihoda ode na hranu, onda vi morate da birate koje ćete proizvode uzeti. Ne možete da priuštite da kupujete kvalitetniu hranu, nego morate i na tome da štedite i to je osnovni razlog što na tržištu imamo lošiju hranu nego što imamo u zapadnoj Evropi”, objašnjava potrošački savetnik Nenad Bumbić.

Da je hrana kod nas skuplja nego u zemljama u okruženju i Evropskoj uniji, samo nam se čini, kažu nadležni. Nesumnjivo je da su kod nas jeftinije osnovne životne namirnice.

“Jeftiniji su šećer, ulje, pšenično brašno, beli hleb posebno u odnosu na zemlje u EU. Određene vrste mesa, prevashodno pileće, a imamo i one proizvode koji su znatno skuplji”, istiće Mladen Radović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Skuplje nego u inostranstvu plaćamo organsku hranu, tvrde sireve i pojedine suhomesnate proizvode. U Privrednoj komori Srbije kažu zbog toga što domaća prerađivačka industrija nije dostigla tehnologiju razvijenijih zemalja, a ne zbog visokih trgovačkih marži.

Žarko Malinović iz Udruženja trgovaca kaže da je važno istaći da je profitna stopa u trgovinama u Srbiji niža nego i u srpskoj industriji i u poljoprivredi.

“Što govori da nisu trgovci ti koji kaleme cenu. Ono što je delimično naš problem, to je lanac snabdevanja gde mi imamo mnogo komponenti u tom lancu, to jest više posrednika, treba sužavati taj prostor”, procenjuje Žarko Malinović.

Udruženja potrošača su saglasna da se trgovinski lanci baš i ne otimaju za naše tržište. Međutim, smatraju da je velika razlika između nabavne i maloprodajne cene jedini način za njihov opstanak.

Nenad Bumbić ističe da je osnovni problem koji trgovci imaju je niska kupovna moć.

“Kod nas je negde prosečan račun oko šest evra, a u Sloveniji i Češkoj je oko 12 evra. Trgovac ako želi da zaradi isto i kod nas onda mora da po tom prosečnom računu uzme duplo veću prosečnu maržu”, navodi potrošački savetnik.

Iz asocijacije trgovaca kažu da se marže u Srbiji ne razlikuju mnogo od onih u zemljama u okruženju koje su u EU. Dodaju, nijedno istraživanje nije dokazalo da velike svetske kompanije na različita tržišta plasiraju iste proizvode različitog kvaliteta.

Izvor: RTS

Foto: pixabay.com (Squirrel_photos / 414 images)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor