Zašto je stočarstvo devastirano (SRB)

Branislav Gulan: Dve i po decenije prosečno godišnje opadanje broja stoke je dva do tri odsto

Na početku 2019. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je zabeležen sledeći broj stoke (dve i po decenije prosečno godišnje opadanje je dva do tri odsto):

GOVEDA
•             878.000 goveda. To je istorijski minimum u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu. U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda;
•             Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano;
•             Podataka o novom tovu za sada nema i sve je nagađanje!
•             Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra. Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje  kvalitet mesu, koji drugi nemaju!

Stočarstvo Srbije do sada je u BDP agrara učestvovalo sa 30 odsto. Sada je to i manje!

Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije crveno meso. Od toga je više od 30.000 tona bilo je iz Srbije. Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu poslednjih godina:
•             U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa”;
•             U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa”;
•             U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa”;
•             U 2018. godini tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa”;

SVINjE 
•             2,79 miliona svinja imala je Srbija na početku 2019. godine To je za 4,1 odsto manje nego u 2017. godini. Ovo je najmanji broj svinja od 1955. godine;
OVCE
•             Statistika beleži da u Srbiji ima 1,71 miliona ovaca. U odnosu na minimalan broj 2002. godine kada je bilo samo 1,44 miliona grla, to je povećanje za 18,12 odsto;
KOZE
•             Broj koza se kreće oko 235.000 grla;
ŽIVINA
•             Srbija poseduje 16,2 miliona živine;
•             Prema podacima Evrostata u 2018 je proizvedeno u EU 15,2 miliona tona piletine, što je novi rekord i povećanje za 3,2 miliona tona nakon 2010;
•             U 2018 je oko 70% odsto proizvodnje bilo u samo šest članica i to: Poljska (168 odsto), UK (12,9 odsto), Francuska (11,4 odsto), Španija (10,7 odsto), Nemačka (10,4 odsto) i Italija (8,5 odsto);
•             U Srbiji je2018. Godine  proizvedeno 85.000  tona piletine, što je 0,56% od proizvodnje u EU. U Srbiji je proizvodnja stagnirala oko 55 hiljada tona godišnje da bi od 2016. počeo nagli rast;
•             Pošto Srbija ima 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači i da ima 58,9 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska (67 kilograma) i Mađarska (53,7kilograma), dok je najnižu proizvodnju u EU imala Malta – samo 8 kilograma. Srbija je pri dnu liste i ispod nje su samo Švajcarska, Malta, Crna Gora, Albanija i Luksemburg (koji nema proizvodnju);
Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće: u odnosu na poslednji popis broj goveda je manji za 6,5 odsto, svinja za 14,7 odsto, koza za 14,2 odsto i živine za 11,1 odsto;
Prema podacima RZS proizvodi se manje od 400.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku manje od 30 kilograma godišnje. Kada se raspadala Jugoslavija na prostorima Srbije se proizvodilo 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje.
•             Razloge zašto je ovakvo stanje u stočarstvu Srbije treba tražiti i u tome što je za poslednje dve i po decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava! To je 1.000 sela sa po 400 domaćinstava!
•             Zbog svega toga i rast poljoprivrede u Srbiji je veoma skroman, i iznosi samo 0,45 odsto  za poslednje tri decenije!
•             Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji”, od 1960.  do 2012. godine, zadrugama nedostaje 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra – to je onda četiri milijarde evra!  Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama koje su unete u kombinate pa podržavljene. Kad je došla tranzicija to je prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Zašto Slovenija nije to uradila, već je sve zemljište unela u svoj  državni fond dok se ne završi restitucija! A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina. Država da ne bi snosila posledice povraćaj prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona i u Zakonu o zadrugama (2015) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas. To je najveći ekonomski genocid nad srpskim seljakom!
•             Ulazak države u podsticaje poljoprivrednicima putem jeftinijeg dizel goriva je dobra mera, ali je valja odvojiti od potrebe da se što pre isplate dugovi prema gazdinstvima za razne mere, a odnose se na 2017. i 2018. godinu. Zastoj u isplatama u Upravi za agrarna plaćanja opravdavaju zaostatkom u obradi 90.000 prijava!?
•             U EU seljaci imaju podsticaje os 500 do 900 evra po hektaru. U Srbiji podsticaji iznose do 35 evra po hektaru. Tu se nalaze i razlozi zašto proizvodnja naših poljoprivrednika nije konkurentna.
Autor: Branislav Gulan, agroekonomski analitičar, član Naučnog društva ekonomista Srbije

Izvor: Agrosmart

Foto: pixabay.com (Alexas_Fotos)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor