Bez prvoklasnog voća nema dobre rakije (SRB)

Prvi kazan za pečenje rakije Branko Odalović iz Kladova kupio je sa 19 godina, kada se 1984. vratio iz vojske. Računao je tada – poslužiće, pošto je planirao da studira poljoprivredu. U međuvremenu se u svojoj radionici bavio obradom masivnog drveta, izrađivao predmete za dekoraciju restorana i hotela, ukrasna stepeništa…

Danas se može pohvaliti nagradama za izuzetnost rakije – i to sa četiri priznanja za kvalitet. Od 70 litara rakije koliko je napravio 2010. godine, stigao je do proizvodnje od 1.000 litara godišnje. Prvi kazan za pečenje rakije Branko Odalović iz Kladova kupio je sa 19 godina, kada se 1984. vratio iz vojske. Računao je tada – poslužiće, pošto je planirao da studira poljoprivredu. U međuvremenu se u svojoj radionici bavio obradom masivnog drveta, izrađivao predmete za dekoraciju restorana i hotela, ukrasna stepeništa… Danas se može pohvaliti nagradama za izuzetnost rakije – i to sa četiri priznanja za kvalitet. Od 70 litara rakije koliko je napravio 2010. godine, stigao je do proizvodnje od 1.000 litara godišnje.

Kako kaže u razgovoru za “Blic Biznis”, kazan je na tavanu porodične kuće stajao sve do 2010. godine kada je u Kladovu i okolini naglo pala tražnja za drvetom. Branko je tada iskoristio višak slobodnog vremena i odlučio da proveri u kakvom stanju je oprema stara skoro tri decenije.

“Imali smo svoj voćnjak sa jabukama, kruškama, dunjama i raznim drugim voćem, ali u tom trenutku apsolutno ništa nisam znao o proizvodnji rakije. Uz podršku porodice, oca i supruge, prve količine ovog alkoholnog pića nastale su više kao eksperiment, dok potvrda kvaliteta nije stigla i iz Voćarsko-vinogradarskog saveza Kladova”, priseća se naš sagovornik.

Počeo je da proizvodi voćne rakije od plodova iz sopstvenog voćnjaka u okolini Kladova, pošto je prepoznao vrednost napitka koii se, prema njegovim rečima, mnogo više cenio u inostranstvu nego u Srbiji. Branko smatra da je slična situacija i danas i da smo, nažalost, degradirali kvalitet pića po kome smo prepoznatljivi širom sveta.

“Moram da priznam da sam pomalo brzopleto ušao u celu priču. Tek sada vidim koliko ima posla i koliko vremena zahteva proizvodnja rakije, ukoliko želite da ona bude zaista vrhunskog kvaliteta. Ipak, uz podršku porodice, polako razvijamo posao…”

Branko je 2015. godine dobio prvu nagradu lokalnog odbora voćara i vinogradara za svoje voćne rakije, i od tada je još tri godine u nizu proglašavan za najboljeg.

Od 70 litara rakije koliko je napravio 2010. godine, stigao je do proizvodnje 1.000 litara godišnje. Ipak, kaže da je to i dalje malo za ozbiljnu prodaju i plasman na tržište, tim pre što je konkurencija, prema njegovom mišljenju, prilično nekorektna, odnosno nelojalna.

Naime, on ocenjuje da ogromna većina rakija na srpskom tržištu sadrži razne veštačke arome, šećere i slično, dok Branko za proizvodnju rakije koristi samo prvoklasno voće, koje sada i otkupljuje od voćara sa istoka Srbije, iz Knjaževca. Jedino tako, tvrdi, može da napravi kvalitetne, sortne rakije.

“Cena rakije nije cena voća, koja je poslednjih godina veoma varirala, pa sam imao i slučaj da mi ljudi nude na poklon ceo rod jer ne žele da ga prodaju po smešno malim cenama. Za proizvodnju rakije potrebno je ispoštovati čitav niz mera i postupaka, a proizvođači moraju da budu izuzetno pedantni. Veoma vodimo računa o celom procesu”, navodi Branko.

On kaže da danas proizvode rakiju od dunje, kupine, kruške, jabuke, višnje, grožđa, kajsije… U međuvremenu je, uz kazan sa početka priče, nabavio i ostalu savremenu opremu, kojom je uspeo da iz procesa nastajanja pića u potpunosti isključi vazduh. Prema njegovim rečima, takva tehnologija donosi dodatni kvalitet proizvodu.

Trenutno za Brankovu rakiju zna okolina Kladova i istočna Srbija, ali očekuje da će u nekom narednom periodu, uz vrhunski kvalitet koji je već postigao, moći da proizvede i dovoljne količine, koje bi plasirao na tržište.

Kako kaže, želi da mu proizvodnja voćnih rakija bude neka vrsta zaostavštine za penziju.

Izvor: Blic

Foto: pixabay.com (congerdesign)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor