Mnogo radimo, ali nismo produktivni (SRB)

Evrostat je objavio podatke koliko sati nedeljno i dnevno rade susedi, a koliko se sati radnici poslodavcima “daju” u najrazvijenijim i manje razvijenim evropskim zemljama. “Blic Biznis” je istraživao koliko su Srbi vredniji ili manje vredni od Evropljana, a podaci Međunarodne organizacije rada govore da se u okruženju nalazimo u “zlatnoj sredini”, ali i da više radimo od zaposlenih u fabrikama razvijenog zapada Evrope.

S druge strane, podaci istovremeno pokazuju i da je produktivnost u Srbiji za 20 odsto manja nego u Evropi, kao i da je produktivnost u javnom sektoru još lošije rangirana.

U Srbiji se u proseku radi 41 sat nedeljno, pokazuju podaci Međunarodne organizacije rada. Duže od nas u okruženju rade Crnogorci i Makedonci, a kraće se radi u Mađarskoj, Albaniji, Hrvatskoj i Rumuniji.

Od ukupno 130 zemalja iz te baze, 59 država ima nedeljni fond rada manji od 40 sati po zaposlenom. Najmanje se radi u Ruandi, a najviše u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Mijanmaru i Kataru, gde zaposleni u proseku svaki radni dan u nedelji rade po deset sati.

Koliko se radi u regionu

Makedonija, 42

Slovenija, 38

Slovačka, 39

Rumunija, 39

Bugarska i Poljska, 40

Hrvatska, 39

Albanija, 39

Mađarska, 39

Turska, 46

Crna Gora, 42

*Izvor: Međunarodna organizacija rada, broj radnih sati nedeljno

Konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić objašnjava za “Blic biznis” da je bez obzira na broj sati rada, produktivnost u Srbiji manja nego u srednjevropskim državama, kao i u većini zemalja našeg regiona. Tvrdi i da to nije dobro po srpsku privredu.

“Iako je Srbija u poređenju sa zemljama regiona na maksimumu po pitanju broja radnih sati, rezultati rada su na nižem nivou. U poređenju sa srednjeevropskim zemljama, produktivnost u Srbiji je za 20 odsto manja u privredi. Kada pogledamo javni sektor podaci su poražavajući jer je produktivnost manje za 50 odsto u”, istakao je Rajić.

Kako je dodao, u proteklih pet do šest godina je došlo do toga da se često radi prekovremeno, ali da se taj rad ne plaća dovoljno ili da se ne plaća uopšte.

“Najveći broj pritužbi za prekovremeni rad koji nije adekvatno plaćen imamo od radnika u kompanijama koje su došle sa istoka. U njima uglavnom nema sindikata koji bi mogli da zaštite prava radnika. Država bi morala da reaguje i stane tome na put”, rekao je on.

Rajić je ocenio da ako se takav trend nastavi sve više mladih ljudi će odlaziti iz Srbije.

Izvor: Blic

Foto: freeimages 

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor