Da li je pijaca garancija kvaliteta? (SRB)

Radnja ili tezga, šta vi birate? Većina ljudi uglavnom će pre odabrati namirnice sa tezge, misleći da je to garancija kvaliteta, ali istina je često potpuno drugačija. Evo šta vas sve vreba sa tezgi.

Koliko god vam instinkt govorio da je povrće kupljeno od bake sa pijace sigurno bolji izbor, to uglavnom uopšte nije istina, a koje sve potencijalne opasnosti vrebaju sa uličnih i pijačnih tezgi otkriva nam Miroslav Otašević, inženjer prehrambene tehnologije i jedan od idejnih tvoraca projekta “Šta jedem?”.

Postoji mnogo dobrih razloga zašto je u pojedinim slučajevima preporučljivo kupovati prehrambene proizvode u poznatim, renomiranim radnjama, prodajnim lancima, pre nego na pijačnim ili uličnim tezgama.

– Veliki prodajni objekti nabavljaju namirnice od dobavljača koji svoje proizvode uzgajaju i prodaju prema ugovorenim standardima. To znači da su tačno određene i količine pesticida i hemijskih sredstava koje mogu da se nađu u proizvodu. S druge strane, samostalni proizvođači koji pridaju na tezgama, najčešće pesticide i hemiju koriste u nekontrolisanim i ogromnim količinama, uglavnom kako bi dobili više proizvoda u kraćem roku. Tako, misleći da kupujete “zdravije” od seljaka sa pijace, zapravo kupujete robu punu hemije nad kojom niko nije vršio kontrolu – kaže za Žena.rs Miroslav Otašević.

Otrovi ne vrebaju samo sa tezge već i oko tezge, jer je na otvorenom prostoru i mnogo više opasnosti.

– Ne zaboravite teške metale iz vazduha (izduvni gasovi) koji dospevaju na površinu voća i povrća. Tezge su uglavnom smeštene pored parkinga kamiona, prometnih saobraćajnica. Ukoliko niste dovoljno disciplinovani prilikom pranja voća i povrća, možete sebe dovesti u rizičnu poziciju konzumacije teških metala i ostalih štetnih atmosferskih jedinjenja – upozorava Miroslav Otašević.

I uslovi su u zatvorenim prostorima kontrolisani, što je takođe veoma važno.

– U ozbiljnim prodajnim objektima proizvodi se prodaju u kontrolisanoj atmosferi (temperatura, vlažnost, svetlost, učestala kontrola). Na tezgama i u pojedinim malim prodajnim objektima prodavci mesne i mlečne prerađevine stavljaju u sam izlog objekta koji je najčešće izložen suncu, pokušavajući da privuku kupce. Hranu treba štitii, a ne izlagati – kaže Otašević.

I, na kraju, tu su etikete i deklaracije na koje se ipak možete osloniti, ukoliko znate da ih rastumačite. Na tezgama ste uglavnom prepušteni na milost i nemilost proizvođaču. Dovoljno je navesti broj pokušaja obmanjivanja kupaca prodajom veštačkog meda, koji je zapravo bio obojeni glukozno-fruktozni sirup sa dodatkom veštačke arome i enzima (a već smo govorili o tome koliko je ovaj sirup opasan po zdravlje), pa da ipak dva puta razmislite pre nego što svoje poverenje i zdravlje date u ruke nekom nepoznatom.

Izvor: Blic

Foto: Freeimages

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor