Može li se živeti od proizvodnje borovnica? (SRB)

U Srbiji je sve veća zainteresovanost za proizvodnjom borovnica. Siguran plasman i otkup, količine koje su u našoj zemlji skromne ali potrebne evropskom tržištu, prilika za izvoz i na Evroazijsko tržište, dobra cena i ogroman potencijal proizvodnje navodi sve više voćara da se opredele upravo za borovnicu.
Dvdesetrogodišnja braća Maksimović se već 4 godine bave proizvodnjom borovnica kod Topole. Od samog početka proizvodnje nisu imali problema kada je otkup borovnice u pitanju jer već godinama sarađuju sa jednom holandskom firmom koja je vodeća firma za otkup borovnica u celoj Evropi.
“Odlučili smo zajedno sa našim partnerima iz Holandije da započnemo jednu firmu u Srbiji, odnosno istu tu holandsku koja će biti sledeće godine kada se završi pak centar i hladnjača, odnosno distributivni centar za Balkan tako da ove godine će otkup funkcionisati tako što će imati dva otkupna mesta, jedno u šumadijskom okrugu i biće još jedno otkupno mesto u Šapcu. Pošto imamo velike količine u šumadijskom okrugu mi se nadamo oko 100 tona borovnice a u Šapcu ćemo imati malo više, blizu 150 tona tako da je cilj za ovu godinu oko 250 tona”, rekao je za RTV Marko Maksimović, proizvođač borovnica.
Pored već postojeća dva hektara i 5 i po hiljada sadnica braća Maksimović šire proizvodnju borovnica na još tri hektara koja će obuhvatati 15 000 saksija u selu Rajkovac.
“Počeli smo sa jednim hektarom i 20 ari , sledeće godine smo se raširili na jedno šezdesetak ari a sada se širimo za još tri hektara. Ovde će biti posađen đuk, ove godine 15. 000 a sledeće godine planiramo još jedan hektar da proširimo sa malo kasnijom sortom koja se zove aurora. Prošle godine je bila zadovoljavajuća cena, od 5, 80 za prvu plus klasu i 5, 60 evra za prvu klasu. Definitivno ima tržišta za borovnicu i kod nas, mi smo mnogo mali kao proizvođači u svetu. Mi možda za sada imamo 1 500 hektara”, dodaje Luka Maksimović.
“Ove godine nemamo briga nikakvih ali ni sledeće ih neće biti, ni one tamo i u narednih 15 godina ja se nadam da će biti dobra cena te borovnice kod nas”, nada se Marko.
Prinosi u proseku iznose 2 kilograma borovnica po jednoj saksiji ili banku. Iako je prethodnih godina bilo sorta poput hjurona i drapera sada se u Srbiji najviše gaji đuk.
“Kod nas se najčešće gaje sorte đuk. Ona se najbolje pokazala kod nas i za vreme zrenja ali i za kvalitet stiže u određeno vreme kada na tržištu u Evropi nema borovnice. Različite su vrste gajenja kod nas, neki gaje u banku, neki u saksijama u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i u zavisnosti na to kako se ko opredeli. Uglavnom od 60 % do 70 % trenutno sadnje se sadi u hidroponiji odnosno saksijama, negde se stavlja saksija u banak negde saksija čisto na površinu sa navodnjavanjem a negde u zemljište”, objašnjava Luka.
Najveći potrošači borovnica u Evropi su zemlje poput Engleske, Nemačke i Danske a sve više se otvara mogućnost izvoza i na Evroazijsko tržište pa je za ove mlade proizvođače borovnica kako sami kažu voće milenijuma.

Izvor: RTV

Foto: freeimages.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor