Za borbu protiv korova znanje važnije od doze pesticida (SRB)

Ratari u južnom Banatu, pre svega oni veći sve više poštuju preporuke stručnjaka u vezi s načinom zaštite biljaka. Stare navike koje su do skoro praktikovane stvorile su dosta problema za koje će trebati vremena da budu prevaziđeni. Jedan od njih je otpornost korova usled preterane i neblagovremene upotrebe pesticida. …
Agroekološki uslovi su poslednjih godina izmenjeni. Suše su sve duže, padavine drugačije raspoređene, a od toga zavise vreme nicanja korova te pojava štetočina i bolesti. Zato je stara navika takozvanog kalendarskog prskanja koje ne uvažava stanje gajenih biljaka i korova dovelo do neefikasnosti tretmana. Onda su proizvođači pribegavali duplim ili čak trostrukim dozama, što je samo pogoršavalo stvari, upozorava Radmila Heraković iz Instituta Tamiš.
“To je pojava rezistentnosti korova na određene herbicide, ili otpornost korova na određene herbicide koji su se koristili za suzbijanje pre svega uskolisnih korova. Na našem terenu u južnom Banatu to je i naučno dokazan problem da korov čak na dozu od tri ili četiri puta povećanu prosto ne reaguje”, objašnjava Herakovićeva.
Osim toga, treba voditi računa o plodoredu i primeni zaštitnih sredstava iz različitih grupa preparata, jer se i tako izbegava pojava otpornosti korova. U poslednjih nekoliko godina pre svega veliki proizvođači u južnom Banatu su počeli ozbiljno da uvažavaju savete stručnjaka, a razlog je jednostavan, napominje Herakovićeva.
“Proizvođači više idu na to da zaista primene to što treba, jer će to prosto uticati na njihov prinos i na dobit koju na kraju očekuju”, kaže Herakovićeva.
Da bismo sebe i okolinu zaštitili od zloupotrebe hemije, neophodno je da ratari budu obučeni, a njihove prskalice i atomizeri usklađeni sa evropskim standardima koji su istina ugrađeni u naše zakonodavstvo, ali nisu primenjeni, kaže Nikola Škrbić, stručnjak Instituta Tamiš.
“Dobra oprema omogućava da se smanjuje nepotrebna količina iz razloga što nam neki uređaj ili podešenost, ili određeni radni parametri na toj našoj mašini nisu u skladu s onim što bi trebalo da bude. I onda imamo druge pojave koje uzrokuju da nam je kvalitet primene nedovoljan, da mi nismo bezbedni i za sebe i za okruženje”, kaže Škrbić.
Institut Tamiš je dosad obučio 1.500 proizvođača da bezbedno rukuju pesticidima. Sada država treba da odluči kako će se testirati njihova mehanizacija.

Izvor: RTV

Foto: RTV

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor