Zašto Holadnija, koja ima 4 puta manje zemlje nego Srbija, zarađuje 25 puta više (SRB)

Atašei za poljoprivredu su aktivni širom sveta u ekonomskim odeljenjima 50 holandskih ambasada i pokrivaju u više od 70 zemalja.

Upoznajte Herta Kitsa Nuvenkampa, koji je stacioniran u Budimpešti, a kao ataše za poljoprivredu, od septembra 2017, aktivan je u Srbiji, Crnoj Gori, Mađarskoj i Austriji.

– Kao savetnik, ili ataše, za poljoprivredu ja predstavljam holandsku vladu i Ministarstvo poljoprivrede u svom domenu posla. Kad je reč o Srbiji, održavam kontakte sa Ministarstvom poljoprivrede, veterinarskim i fitosanitarnim službama u Beogradu, kao i sa regionalnom vladom u Vojvodini. Holandija i Srbija već dugo održavaju bliske veze u području poljoprivrede. Svake dve godine, visoki predstavnici se sastaju u okviru bilateralne Poljoprivredne radne grupe, koja će se u Srbiji sastati krajem ove godine. Takođe, veoma sam posvećen kreiranju mogućnosti za holandske poljoprivredne kompanije koje posluju u Srbiji, ili planiraju da uđu na srpsko tržište. Neke od holandskih kompanija koje su aktivne na srpskom tržištu možete videti na štandu holandske ambasade u hali 1. One su prilično brojne i na tu činjenicu sam ponosan. Moja asistentkinja u Beogradu, Mila Mirković, i ja zajednički podržavamo te kompanije.

* Koliko je Srbija značajan segment Vaših aktivnosti i zbog čega je to tako?

– Srbija je jedna od dve najvažnije zemlje u mom poslu a razlog za to je prilično jednostavan. Poljoprivreda je jedan od najvažnijih ekonomskih sektora i u Srbiji i u Holandiji i to nam je zajednička dodirna tačka. Srbija je interesantna zato što ima raznolik poljoprivredni sektor, zahvaljujući svom geografskom položaju – brda i planine centralne i južne Srbije se veoma razlikuju od širokih polja Vojvodine. Ta raznovrsnost obezbeđuje veliki potencijal za rast i otvara nove mogućnosti za saradnju između srpskih i holandskih kompanija. Činjenica je, međutim, da proizvodni kapaciteti u Srbiji još nisu u potpunosti iskorišćeni. Taj proces bi trebalo ubrzati, a holandsko znanje i inovacije u oblasti poljoprivrede bi moglo da bude od koristi. Srbija je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, što je veoma važan detalj kad govorimo o saradnji zato su naše aktivnosti usmerene ka podršci vašoj zemlji na tom evropskom putu. Najveći deo aktivnosti koje organizuje poljoprivredni tim holandske ambasade u Beogradu usmeren je na tranfser znanja. Važno je to da su ta znanja i razmena iskustava usklađeni sa nacionalnim i evropskim zakonodavstvom. Najzad, Vlada Srbije će morati da uskladi nacionalno zakonodavstvo u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije sa evropskim zakonima i da nadgleda sprovođenje i primenu novih pravila. Proizvođači moraju da se pridržavaju tih propisa, ali bi bilo dobro i da ih razumeju. Ako postoji povezanost sa evropskim IPARD resursima (predpristupna pomoć EU za ruralni razvoj) mi, takođe, vodimo računa i o tome.

* Da li holandski poljoprivrednici mogu da računaju na subvencije države i u čemu se ogleda ta podrška?

– Ukratko, odgovor je DA. Holandija finansijski doprinosi fondovima EU, iz kojih se sredstva distribuiraju zemljama članicama u skladu sa dogovorenom poljoprivrednom politikom. Neki holandski farmeri dobijaju finansijsku pomoć iz evropskih fondova i to je predviđeno Zajedničkom poljoprivrednom politikom. Za mnoge od njih ta podrška je veoma značajna. S druge strane, uzgajivači svinja i živine ne mogu da računaju na podršku EU. Proizvođači povrća i voća primaju pomoć EU za saradnju unutar proizvodnih organizacija. U globalu, stav holandske vlade je da bi subvencijama trebalo ohrabriti proizvođače, uključujući farmere, da organizuju proizvodnju tako da bude više prijateljski nastrojena prema životinjama i životnoj sredini. Na primer, holandski uzgajivač svinja ne može da dobije pomoć za izgradnju nove štale, ali može da dobije novac za određene investicije usmerene ka dobrobiti životinja.

* Kako objašnjavate to što Holadnija, koja ima 4 puta manje zemlje nego Srbija, zarađuje 25 puta više od Srbije?

– Tačno je da u oblasti poljoprivrede mi zarađujemo više nego mnoge druge visoko razvijene zemlje. Ključne reči za takav uspeh su: specijalizacija, saradnja, inovacija, logistika i preduzetništvo. Holandska poljoprivreda je uvek bila fokusirana na izvoz. Podsetiću da je još u 17. veku uspostavljen sistem snabdevanja za stotine holandskih trgovačkih brodova koji su plovili širom sveta radi trgovine. Proizvode je sa polja trebalo brzo transportovati u luke. Prva, uistinu industrijalizovana, zona koja se fokusirala na proizvodnju hrane osnovana u tom periodu nalazila se severno od tadašnje glavne luke Amsterdam. Holandija je mala zemlja, ali je drugi najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda na svetu. Međutim, mi takođe i uvozimo znatnu količinu te robe, uglavnom je reč o stočnoj hrani ili sirovinama za druge prehrambene proizvode. Proizvodni lanac je visoko specijalizovan, farmeri se često fokusiraju na jedan određeni deo proizvodnog procesa a proizvođači održavaju blisku saradnju unutar tog lanca i veoma su fokusirani na kvalitet. Decenijama su holandski farmeri, koji inače razmišljaju unapred i rado prihvataju inovacije, zajedno sa istraživačima na univerzitetima i stručnim školama pokušavali da pronađu načine da maksimiziraju prihode prilagođavajući proizvodne tehnike, birajući najbolju genetiku i smanjujući troškove proizvodnje. Danas je izazov da se više proizvede uz manja ulaganja.

* Da završimo sa jednim atipičnim pitanjem za Vas kao eksperta za poljoprivredu. Kakav je Vaš utisak o Srbiji?

– Iako je sedište moje kancelarije u Budimpešti, ja odatle pokrivam nekoliko zemalja u regionu, ali volim da posetim Srbiju zbog ljudi i dobre energije koju na svakom koraku osećam, ali i zbog dobre hrane i vina. I mada je sve znatno drugačije nego u Holandiji, ja se ovde osećam dobrodošlo i kao kod kuće. Još jedan od dobrih razloga da često dolazim u Srbiju jeste uživanje u vožnji kolima kroz prelepe predele.

Veliki potencijal mekog voća

* Možete li nam reći koji sektor u oblasti agrara ima najveći potencijal rasta?

– Veoma smo fokusirani na sektor mekog voća (jagode, maline i borovnice) koji ima veliki potencijal. Srbija je šampion u proizvodnji smrznutih malina. Svetsko tržište svežeg voća je veliko i raste, i upravo tu se otvaraju nove šanse. Zajedno sa holandskim kompanijama i srpskim partnerima mi razmatramo nove mogućnosti saradnje u toj oblasti. podsetiću da smo u proteklih šest meseci organizovali dva tehnička seminara o poboljšanju kvaliteta u proizvodnji mekog voća.

Izvor: Danas

Foto: Freeimages

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor