Ukoliko bi se otvorilo tržište EU živinarstvo u Srbiji doseglo bi za svega nekoliko godina porast od čak 100 odsto (SRB)

Proizvodnja jednodnevnih pilića u Srbiji razvija se sve više, a velike farme koje proizvode u veštačkim uslovima priplodna jaja mogu da postanu konkurente i na tržištu Evropske unije ukoliko bi se rešile zakonske regulative oko salmonele. Proizvodnja je napredovala toliko da se prevazilazi genetski potencijal hibrida koji se koriste.

Ivan Stanojlović i njegova porodica se već 25 godina bave živinarstvom u selu Glibovac kod Smederevske Palanke. Firmu za proizvodnju jednodnevnih pilića imaju već 18 godina, sa skromnih 500 kokošaka u roditeljskom jatu stigli su do broja od oko 50.000. Proizvodnja ukupnog kapaciteta od 270.000 priplodnih jaja nedeljno odvija se u dve inkubatorske stanice u strogo kontrolisanim uslovima.

“Počevši od temperature i vlažnosti vazduha na kojoj se čuvaju priplodna jaja na farmi pa sve do samog procesa inkubacije koji počinje u mašinama koje se zovu predvaljaonici, u njima traje proces 18 dana a završava se u mašinama koje se zovu valjaonici gde su poslednja tri dana u inkubaciji i gde praktično jednodnevni pilići izlaze. Temperatura inkubacije je 37,7 stepeni a relativna vlažnost je 60 procenata, dok u valjaonicima snižavamo temperaturu i povećavamo vlažnost vazduha da bi olakšali pilićima da izađu iz ljuske. Ukoliko bi se otvorilo tržište EU, živinarstvo u Srbiji bi moglo da napravi porast u narednih 5 godina od 100 odsto”, smatra Ivan Stanojlović.

Ivanov kolega, Andrija Nedeljković u selu Lužnice kod Kragujevca dostiže proizvodnju i do 8 miliona jednodnevnih pilića godišnje. Sama proizvodnja bila bi i veća da ovi proizvođači mogu da izvoze u zemlje Evropske unije.

“Nesuglasica je oko salmonele. Mi smo već ušli u proces gde salmonelu ne lečimo. Mi smo je do sada skoro lečili a takva praksa nije dozvoljena u zemljama EU. U Evropi kada imate salmonelu odmah jato vodite na sanitarno klanje i na preradu, termički obrađeno meso mora da bude da bi otišlo na preradu. Kod nas je to odnedavno počelo i evo mi se toga pridržavamo, pogotovu biosigurnosnih mera na farmi i u inkubatorima. To nam je jedini uslov i najvažniji cilj – da izvozimo jer ako ostanemo sami i zatvoreni u našoj državi nećemo moći da opstanemo tako lako”, upozorava Nedeljković.

Živinarstvo u Srbiji je prema rečima naših sagovornika živ biznis. Proizvodnja pilića u veštačkim uslovima je složen proces koji je celokupno automatizovan.

“Imamo automatsko hranjenje, pojenje, skupljanje jaja je automatsko pomoću automatskih gnezda, klimatizacija objekta je takođe prisutna i ono što je za njih najbitnije je da održimo taj mikroklimat na najboljem mogućem nivou, da njima bude provetreno, da ne bude zagušljivo, da ne bude vlažno. U proizvodnji one su na intenzitetu svetlosti od 40 luksa u odgoju, dok su pripreme za polnu zrelost na osvetljenju od 5 luksa”, objašnjava Stanojlović.

“Postoje ti tehnološki procesi, moramo sve da ispratimo od prvog dana kada uvezemo jednodnevno pile za roditelja, onda idu sve vakcinacije koje prate proizvodnju. Da bi došlo do ove koke i ove proizvodnje proces je vrlo složen ali imamo ljude, imamo radnike koji su obučeni”, kaže dodaje Nedeljković.

Genetski materijal se uvozi. Njega čine jednodnevni pilići roditelji, a najzastupljeniji hibrid u Srbiji je ross 308. Cena pileta je 30 euro centi na tržištu, a trenutno se vrši izvoz samo u susedne države koje nisu članice EU.

Izvor: RTV

Foto:  Pixabay (Alexas_Fotos )

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor