Zašto voće i povrće nije više ukusno kao nekada (SRB)

Gubljenje autohtonih sorti biljaka, zakon tržišta, novi način uzgajanja voća i povrća i veštački uslovi za ekspresno sazrevanje, nove sorte koje daju više prinosa, čine to da voće i povrće više nije ukusno kao nekada.

Rumeno, na oko zdravo i sa dužim rokom trajanja, privući će svakog kupca, ali često ono što kupimo nema tu slast.

Paradajz, krastavac, jagode, breskve, jabuke, danas imaju potpuno drugačiji ukus nego pre 20 godina, kada je bilo dovoljno ubrati plod i pojesti bez ikakvog ispiranja. Razne tehnike i hemikalije kojima se tretiraju biljke, ne dozvoljavaju ovakvo nonšalantno konzumiranje voća i povrća, te je nezamislivo bilo šta pojesti a ne oprati ga više puta. Na izgled sočno, ali plastično.

Nove sorte “ubile” stare

Agronom Zlatko Denić u razgovoru za “Blic” pokušao je da objasni šta se desilo sa našim voćem i povrćem i šta je to što mi danas kupujemo. Prema njegovim rečima sortiment koji je bio zastupljen na našim plantažama, odnosno autohtone sorte koje su bile prisutne imale su poseban ukus i to je onaj koji svi pamtimo.

– Sada imamo nove sorte voća koje intenzivno rađaju, a to zahteva poseban hemikalijski tretman. Ukusi su se promenili, pojavile su se i nove bolesti kao. Plantažno gajenje voća povlači sa sobom intenzivnu zaštitu pesticidima u voćarstvu. Stare autohtone sorte voća danas skoro da nemamo, tržište je tražilo nove sorte koje bi rađale više, a sa pojačanim prinosom difinitivno smo izgubili ukus – objašnjava Denić.

Da bi od jednog mesta voće stiglo na drugo, a zatim stajalo na kvantaškoj pijaci, potrebno da je bude otporno na transport, temperaturu, ali i da duže traje kako bi roba mogla da nađe svog kupca.

– Način gajenja, sortiment koji trpi vreme, to je ono što je potrebno. Kako ćemo od Leskovca do Subotice transportovati nešto što nije otporno? Zato nema više domaćih sorti, osim ako ih neko ne uzgaja iz hobija, jer je određene vrste nemoguće transportovati u tako kratkom roku – objašnjava Denić.

Prema njegovim rečima, imamo i hibride kojima se tretira voće i oni su promenili ukus, ali su zadovoljili druge potrebe.

– Tu mislimo na trasnport, duže trajanje na kvantaškoj pijaci, jer ako se paradajz recimo ne tretira hemikalijama, za dva dana više nije upotrebljiv. Tačno je da takav ima bolji ukus, ali mora da se koristi odmah, zato se mnoga domaćinstva odlučuju da tako uzgajaju voće i povrće ali isključivo za svoje potrebe – kaže Denić.

Ubrzano sazrevanje

Kako bi povećali prinos, poljoprivrednici su prinuđeni da veštačkim putem ubrzaju sazrevanje i otpornost.

Naše domaće sorte koje su bile ukusnije, ali i otpornije na bolesti rađale su ređe, što je jedan od razloga što se sada uzgajaju uvežene i nove sorte koje daju više prinosa.

– Sada imamo sorte koje mnogo rađaju, zahtevaju tretiranje pesticidima, i, naravno, imaju drugačiji ukus – kaže Denić.

On navodi primer jagoda.

– Ranije smo imali sortu “zenga zengana” i ona je bila ukusna, sada imamo nekoliko sorti koje nemaju taj ukus, jer se sa povećanjem ploda i oblika izgubila se slast. Zakon tržišta diktira ukus, jedino oni domaćini koji žele da se bave organskom proizvodnjom, isključivo za svoje potrebe ili ako već imaju dogovorenu brzu isporuku, mogu proizvesti taj ukus o kome pričamo – zaključuje Denić.

On još dodaje da organska proizvodnja traži autohtone sorte, domaće sorte, gde mogu da se upotrebljavaju organska đubriva, dakle ono što imamo u prirodi – bez hemije.

Uslovi veštački, ukusi plastike

Da su to razlozi gubljenja ukusa potvrđuju i poljoprivrednici iz Leskovca, koji su poznati po svojim proizvodima. Takođe, stručnjaci ovog kraju objašnjavaju da veštački uslovi čine da se ukus menja.

Jelena Stojiljković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi (PSS) Leskovac, objasnila je a prenosi „Jugmedia“ da su velika ulaganja u savremenu poljoprivrednu proizvodnju, a to se naročito odnosi na onu u zatvorenom prostoru, učinila da voće i povrće gubi miris i ukus.

– Što savremeniji plastenik, viši je nivo agrotehnike. To se radi da bi proizvod bio kvalitetniji i pre našao put do tržišta, ali je zato manje ukusan – objsnila je ona.

Veći prionosi na uštrb slasti

Zoran Petković, poljoprivrednik iz Vinarca, sela u okolini Leskovca kaže za “Jugmediu” kao razlog navodi i upotrebu hibridnih semena koja su, kako kaže, seljaci prinuđeni da kupuju isključivo zbog prinosa.

– Da beremo plodove jednom nedeljno čitave sezone, a ne kao ranije sa domaćim sortama tri puta za leto. Ova semena zahtevaju hemijsko tretiranje raznim sredstvima i veštačkim đubrivima, a to sve košta, a ukus je kao plastičan – objasnio je ovaj poljoprivrednik.

Uvoz

Na sve ovo treba dodati i to da ja na srpskim pijacama sve manje domaćih proizvoda. Količine zeleniša koje uvozima iz godine u godinu sve su veće i nadmašuju isporuke koje šaljemo u svet.

U naše trgovine stiže povrće sa svih kontinenata, ali najviše uvozimo iz komšiluka. Tako nam više od 60 odsto uvezenih krastavaca dolazi iz Albanije. Iz ove zemlje dobijamo i polovinu ukupno uvezenih količina paradajza.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay (Pexels)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor