Značaj međuredne obrade zemljišta u kukuruzu

Česte majske kiše, osim toga što povoljno utiču na vodni režim zemljišta, mogu da dovedu i do
nekih neželjenih efekata na rast i razvoj mladih biljaka kukuruza. Zbog toga je međuredna obrada zemljišta u kukuruzu veoma važna mera nege ovog useva.

U slučaju viška vlage na ova način provetravamo povtšinski sloj zemljišta. Ukoliko su prisutni uslovi suše u tom
periodu kultiviranjem prekidamo kapilaritet i isparavanje i ono malo zemljišne vlage. Često se dešava da  nastane i pokorica koja otežava prodor vazduha u zemljište, pa se međurednom obradom zemlišta razbija
pokorica i popravlja vodno-vazdušni režim površinskog sloja zemljišta. Kultiviranjem useva kukuruza uništavaju se i korovi, smanjuje se primena pesticida,što može da ima i pozitivan finansijski efekat na ovu proizvodnju. Prilikom međuredne obrade treba voditi računa da motičice ne oštete mlade biljke. Prvo međuredno kultiviranje možemo obaviti odmah posle nicanja kukuruza, odnosno kada se pokažu redovi. U zavisnosti od potrebe, drugo i treće trebalo bi obaviti dok je omogućeno kretanje traktora i agregata za kultiviranje bez oštećenja useva. Dubina kultiviranja zavisi od uzrasta biljaka: kada je kukuruz u fazi 3-4 lista dubina kultivacije trebalo bi da bude 6-8cm. U fazi 6-8 listova kukuruz treba kultivirati na dubinu od 4-6 cm.Treba vodini i računa i o blizini prohoda pored mladih biljaka: u prvoj kultivaciji ne treba ići bliže od desetak centimetara, a u drugoj ne manje od 15 cm.

Foto: PSSS Knjaževac

Postoje i mišljenja da nije tako pogubno za mlade biljke kukuruza ukoliko dođe do neznatnog oštećenja bočnih žilica korena, jer se na taj način pospešuje rast korena u dubinu, što svakako ima pozitivan uticaj na razvoj biljaka i prinos. Brzina kretanja agregata u ranijim fazama razvoja je manja, a u kasnijem kultiviranju brzina može biti nešto veća, ali voditi računa da usled veće brzine ne dođe do zatrpavanja biljaka zemljom.Ovu operaciju treba obaviti pri brzini od 6-7 km/h. Preporuka je da kukuruz treba kultivirati posle svake obilnije kiše, kako bi se konzervirala vlaga, dodao vazduh u zonu korenovog sistema i razbila eventualna pokorica. Prilikom međuredne kultivacije može da se obavi i prihranjivanje kukuruza azotnim đubrivima. Proizvođači treba da znaju da je zbog gorenavedenih razloga, ovo veoma važna agrotehnička mera, a sve u cilju povećanja prinosa. Prema nekim ispitivanjima u sušnijim godinama jedno kultiviranje može da poveća prinos i do 600 kg /ha. Troškovi ove operacije su znatno manji od finansijskog efekta koji nastaje povećanjem prinosa.

Autor: dipl.ing.ratarstva Srđan Cvetković, PSSS Knjaževac

Foto: Pixabay (Hans)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor