Pokazatelji nedostatka makroelemenata u biljkama (SRB)

Agrohemijske analize zemljišta su najbolji pokazatelj onoga šta se nalazi i čime raspolažemo od elemenata za naše useve u zemljištu. Rast i razvoj svih organizama ograničen je i zavisi od količine i kvalitetu pristupačne hrane. Za biljke to subiljna hraniva-elementi koji se daju na različite načine, količine i vrste različite za razne useve. Svaka gajena biljka za svoj rast i razvoj ima određene zahteve u obezbeđenju mineralnim elementima. Sve te elemente gajene biljke uglavnom koriste iz zemljišta. Da ne bi došlo do poremećaja ravnoteže biljke, zemljišta i okoline, đubrenjem možemo osigurati potrebne količine određenih biljnih hraniva, vraćajući te iste elemente u količini koju je potrošila ili iznela određena biljna vrsta iz zemljišta. Tako je i uloga đubrenja, regulisanje režima ishrane kao i da se osigura dobijanje visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta, i istovremeno očuvanje, i po mogućnosti, povećanje plodnosti zemljišta.

Svaki biljni element ima i sasvim određenu fiziološku ulogu u biljci, u slučaju nedostatka pojavljuju se i tipični znaci-pokazatelji nedovoljne ishrane ili gladovanja za tim elementima.

Osnovna podela biljnih elemenata odnosi se na količinu, potrebnu za razvoj i rast, i radi toga biljne elemente delimo na:
MAKROLEMENTE (potrebni su u većim količinama) i
MIKROELEMENTE (potrebni su u manjim količinama).

Životne potrebe biljaka u makroelementima

Azot je element prinosa. Utiče na razvoj zelene mase. Bez dovoljno razvijene zelene mase (listova) nema ni fotosinteze, niti stvaranja organske materije. Biljke predozirane azotom imaju bujan rast zelene mase, tamnozelenu boju i produženu vegetaciju. Nedostatak azota ogleda se u pojavi kratkih nekroza i žutilo lista, odumiranja lista, sporog rasta biljke, u pojavi nekroza i potpaljivanja na vrhovima lišća.

Fosfor smanjuje negativan utjecaj viška azota. Važan je za razvoj korenovog sistema, cvetova, u oprašivanju i oplodnji, a bez razvijenih cvetova nema kvalitetnog oprašivanja i oplodnje, a time ni semena. Nedostatak fosfora ogleda se u tamnozelenoj (purpurnoj) boji listova koji su izrazito sitni, u lošem prinosu zrna i semenki ploda uopšte.
Kalijum je element koji povećava otpornost biljke na sušu i bolesti, pokazatelj je kvaliteta, utiče na premeštanje šećera, formiranje skroba i rast korena. Nedostatak kalijuma izaziva ivične paleži lista, slabije biljke i degenerativne plodove.

Magnezijum je važan kao sastavni deo zelene biljke jer je deo strukture hlorofila, takođe sudeluje u izgradnji ćelijskog zida i važan je kao pokretač enzima. Nedostatak magnezijuma ogleda se kao ivična i međunervna hloroza lista, a ivice lista svijaju se prema gore.

Kalcijum je element važan za normalizaciju zemljišta, a time se povećava pristupačnost mikroelemenata i makroelemenata inače nepristupačnih u kiseloj odnosno alkalnoj sredini. Na  primer u kiseloj sredini fosfor je nepristupačan za biljke,iako ga ima u zemljištu, ali je čvrsto vezan za čestice zemljišta i biljka ga ne može koristiti. Kalcijum učestvuje u izgradnji ćelijskog zida. Nedostatak kalcijuma izaziva odumiranja vrhova mladih biljaka, degeneraciju korena, tamnu boju listova, otpadanje pupoljaka, slabljenje stabljike i gorke pege.

Sumpor sudeluje u izgradnji belančevina, biljnih ulja i vitamina. Veliku količinu sumpora sadrže uljarice, leguminoze i kukuruz. Najviše sumpora biljke usvajaju u procesima stvaranja belančevina. Nedostatak sumpora izaziva žutilo na mlađem lišću, više nego na starijem, a biljke zaostaju u razvoju.


1. normalno ishranjen list,
2. nedostatak azota,
3. nedostatak fosfora,
4. nedostatak kalijuma,
5. nedostatak magnezijuma

Autor: savetodavac Zlatko Vampovac dipl. inž. poljoprivrede za melioracije, PSSS Padinska Skela

Foto: Pixabay (kiragrafie)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor