Koji sezonski radnici su najtraženiji u EU i koliko mogu da zarade (SRB)

U Hrvatskoj, Sloveniji, Nemačkoj i Slovačkoj otimaju se za naše sezonske radnike, a zahvaljujući tome porasle su i dnevnice u Srbiji. Jelena Jevtović iz Udruženja poslodavaca Srbije ističe da su trenutno najpotrebniji berači malina, ali da se sezonci najviše žale na uslove rada i male dnevnice.

Jelena Jevtović je, gostujući u Jutarnjem programu, navela da se u većini slučajeva sezonski radnici žale da im ne odgovaraju uslovi rada, da su naporni poslovi u poljoprivredi, kao i da su male dnevnice.

“Kao neki razlozi se navodi to da im je previše naporno za taj novac”, dodaje Jevtovićeva.

Prema nekim nezvaničnim istraživanjima, kako kaže Jevtovićeva, ljudi ističu da im klimatski uslovi ne odgovaraju, da nemaju pauze kada je reč o poljoprivrednim poslovima.

Navela je da je trenutno najveća potražnja za ljudima koji bi trebalo da beru maline, jer sada kreće sezona malina i to je najveći problem poslodavcima u Zapadnoj Srbiji.

Pored malina, radnici se traže i za druge poslove u poljoprivredi, jer kako koje voće i povrće pristiže tako se traže radnici, objasnila je Jevtovićeva.

Ukazala je i da je nedavno donet i Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih poslova u poljoprivredi.

“Ovi drugi poslovi koji se kod nas često nazivaju sezonskim poslovima – građevinarstvo i ugostiteljstvo nisu zakonom regulisani i zakon se isključivo odnosi na zaposlene sezonske radnike u poljoprivredi”, dodala je Jevtovićeva.

Konobari i kuvari najviše odlaze u Hrvatsku

Naši ljudi najviše idu u Hrvatsku. Prema nekim statistikama, oko 70.000 upražnjenih radnih mesta ima na primorju.

“Plate su između 500 i 2.000 evra u zavisnosti od toga šta rade. Konobari od 600 do 800, kuvari zarade do 2.000, spasioci tj. čuvari plaža oko 600 evra. U 99,9 odsto slučajeva obezbeđen je smeštaj i ishrana i radi se između 12 i 14 sati. Očigledno da su ljudi koji odlaze tamo napravili neku kalkulaciju da im je to isplativo”, naglasila je Jevtovićeva.

Objasnila je da neko u inostranstvo može da ode u sopstvenom aranžmanu, npr. preko oglasa u novinama, i u većini slučajeva se incidenti dešavaju takvim ljudima koji u sopstvenoj režiji odlaze kod neproverenih poslodavaca.

Ističe da postoje licencirane agencije koje se time bave i na sajtu Ministarstva se nalazi njihov spisak. “Jedino kako mogu da se zaštite jeste da odu preko tih proverenih posrednika”, navela je Jevtovićeva.

Naglasila je da poslovi kojima se naši radnici bave u inostranstvu uglavnom nisu sezonskog karaktera, to su većinom zanatska zanimanja – vozači, automehaničari, varioci, vozači kamiona, kuvari, magacioneri.

Ističe da su to neka zanimanja koja i nama nedostaju. “Ja se nadam da će sistem dualnog obazovanja dovesti do toga da će se ljudi vratiti nekim zanimanjima koja su deficitarna”, rekla je Jevtovićeva.

Olakšava li aplikacija prijavu radnika?

Uvedena je i aplikacija kojom bi trebalo da bude pojednostavljeno prijavljivanje sezonskih radnika, a Jevtovićeva smatra da time procedura nije mnogo pojednostavljena, jeste elektronski način, ali da većina ljudi u ruralnim područjima nema signal za mobilni telefon, a ni pristup interentu.

“Ako sezonski radnik radi u prepodnevnoj smeni on mora da bude prijavljen istog dana do deset ujutru, ako radi u popodnevnoj smeni do dva ili tri. Ukoliko nemate pristup internetu to je nemoguća misija”, rekla je Jevtovićeva.

Dodala je da je predlog bio da se time bave ljudi u mesnim kancelarima, ali ti ljudi koji rade u mesnim kancelarijama imaju i svoja imanja.

Prema njenom mišljenju, taj sistem je mogao da bude malo fleksibilniji. Međutim, taj sistem je i dobar za radnike, jer im garantuje osiguranje u slučaju povrede na radu i penzijski staž.

Napomenula je da je važno znati i da se ljudima koji su promaoci socijalne pomoći ta pomoć ne ukida ukoliko su angažovani na sezonskim poslovima.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor