Posledice i prevencija poleganja pšenice (SRB)

Najčešće pšenica poleže između klasanja i zrenja, vrlo retko ranije. Ukoliko je poleganje u klasanju ili cvetanju štete bivaju veće. Različiti uzroci mogu dovesti do poleganja pšenice što se manifestuje da biljke manje ili više padnu po zemlji.

Štete od poleganja imaju za posledicu:

  • slabija oplodnja
  • jači napad bolesti
  • pad kvaliteta
  • pad prinosa

U praksi se susreće sa dva tipa poleganja pšenice:

  • stablovim poleganjem
  • korenskim poleganjem

Korenski tip poleganja se susreće u regijama sa velikom količinom padavina, u fazama vlatanja i klasanja, kao i kod nepravilnog navodnjavanja sa preteranom količinom vode.

Kod preterae vlažnosti površinskog sloja zemljišta, a pod teretom nadzemnog dela biljke prisutno je pomeranje i rastezanje korena, a ponekad i njegovo kidanje, pri čemu stabla gube vertikalan položaj.

Stablovo poleganje je izazvano krivljenjem donjih članaka, a najčešće drugog članka, kao posledica preopterećivanja od obilne vlage, kao i vetra.

Poleganje je posledica:

  •  pregustog sklopa useva
  •  smanjenja svetlosti
  •  prirodnih nepogoda
  •  preteranog đubrenja
  • jednostranog đubrenja (azotom)
  • neracionalnog(nestručnog) navodnjavanja
  •  povećane količine padavina
  • gljivičnih oboljenja itd.

Mere koje se preduzimaju da ne dođe do poleganja:

  • direktne
  • preventivne

Direktne mere:

  • izbor otpornih sorata na poleganje
  •  drljanje
  • valjanje
  • tretiranje inhibitorima rasta, koji utiču na smanjenje dužine i povećanje čvrstine internodija

Preventivne mere:

  •  izbor semena
  •  priprema semena za setvu
  •  pravilna obrada zemljišta
  • blagovremena obrada zemljišta
  • blagovremena setva
  • pravilno đubrenje (NPK – a hraniva)

Autor: dipl.inž. Ljubodrag Pantelić, PSSS Užice

Foto: Pixabay (kie-ker)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor