Srbija preduzima mere za sprečavanje isušivanja i degradacije zemljišta (SRB)

Ministarstvo zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da je Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše, 17. jun, obeležen  u Centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu kako bi se ukazalo na to da pogubne posledice dezertifikacije i degradacije zemljišta, uz smanjenje biološke raznovrsnosti, zahtevaju široku zajedničku akciju.

Obeležavanjem ovog dana, Ministarstvo zaštite životne sredine je, zajedno sa partnerima i učesnicima ovog skupa, još jednom ukazalo na to da je priroda nemilosrdna u odgovoru na posledice delovanja čoveka.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je istakao da se Srbija, iako nema izražen proces dezertifikacije kao neke afričke ili dalekoistočne zemlje, suočava poslednjih decenija sa svim oblicima degradacije zemljišta.

On je rekao da zabeleženo povećanje prosečne godišnje temperature vazduha za 1,2 stepena, i prognoza da će do kraja veka porasti za 4,2 do 4,5 stepeni, upozoravaju na promenu klime u Srbiji sa svim negativnim posledicama.

Trivan je upozorio na to da je Srbija jedno od područja na planeti koje će biti najizloženije posledicama klimatskih promena, što podrazumeva pojavu preteranih suša, a istovremeno pojavu obilnijih i nepravilno skoncentrisanih padavina koje prate bujične poplave, i značajnija erozija zemljišta.

Ministar je naglasio da je zemljište prvorazredni prirodni resurs koji je najviše izložen degradaciji usled delovanja čoveka, i zato je njegovo očuvanje i zaštita od devastirajućih procesa jedno od najznačajnih pitanja u zaštiti životne sredine.

Srbija kao zemlja potpisnica Konvencije o borbi protiv dezertifikacije, preduzima mere za sprečavanje isušivanja i degradacije zemljišta, među kojima je kao značajan praktični doprinos donošenje zakona o klimatskim promenama, koji će ovu oblast uskladiti sa svim drugim sektorskim politikama, objasnio je ministar.

Prema njegovim rečima, u cilju sprečavanja dalje degradacije zemljišta, Srbija će primeniti nekoliko najznačajnijih mera, među kojima je na prvom mestu pošumljavanje.

Trivan je najavio da će Ministarstvo i dalje nastaviti da dodeljuje sredstva iz Zelenog fonda lokalnim samoupravama za pošumljavanje.

Dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić istakao je da su šume najbolje sredstvo za prevenciju i ublažavanje posledica klimatskih promena, ali da se u Srbiji nedovoljno intenzivno pošumljava.

On je rekao da je i prostornoplanskim dokumentima predviđeno da Srbija poveća procenat pošumljenosti sa sadašnjih približno 31 odsto na 42 odsto, a da je nedopustivo da AP Vojvodina ima još uvek približno 6,2 odsto teritorije pod šumom, iako je planirano da se ona poveća na oko 12 odsto.

Ambasador Egipta u Srbiji Amr Alguvejli rekao je da su degradacija zemljišta i smanjenje biloške raznovrsnosti, koje prati taj proces, globalno pitanje sa kojim se suočavaju brojne zemlje, i zato se moraju tražiti zajednički odgovori na ove izazove i preduzimati zajedničke akcije.

On je istakao da će planovi u razvijanju saradnje Srbije i Egipta u oblasti zaštite životne sredine, kao i memorandum o razumevanju između dve zemlje u ovoj oblasti, koji je u pripremi, podrazumevati mere u borbi protiv dezertifikacije u međunarodnim okvirima.

Ujedinjene nacije ustanovile su 17. jun kao Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše kako bi ovaj problem stavile u fokus međunarodnog delovanja i zajedničkih globalnih napora.

Međunarodna konvencija o borbi protiv dezertifikacije, zajedno sa Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti i Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama predstavljaju ključne međunarodne platforme za zaustavljanje trenda globalne degradacije životne sredine i prirode.

Izvor: Vlada Srbije

Foto: Pixabay (Couleur)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor