Nacionali savet za spas sela – san ili realnost? (SRB)

Bela kuga nadvila se nad Srbijom. Smrtonosna emidemija puste zemlje širi se rubnim područjima Srbije i zlokobno preti da zatre srpsko selo. Upravo to selo je održalo Srbiju, nahranilo nas i othranilo. Sa nestajanjem sela nestala bi i Srbija –

Ovako je glumac Nenad Jezdić počeo svoje obraćanje u Palati Srbije pred osnivanje Nacionalnog saveta za spas sela.

Nacionali savet za spas sela je počeo i zvanično da radi zbog čega smo pitali Milana Krkobabića, ministra zaduženog za ruralni razvoj, o kojim konkretno rešenjima se radi i koliko će ona da nas koštaju.

– Srbija je puna saveta, oficijalnih tela i konačno sada imamo – tim, savetodavnog karaktera. Njega smo formirali kroz partnerstvo. Prvi put tu je i Srpska akademija nauka, posle mnogo godina, decenija kreće se u ono što se zove život – rekao je u intervjuu za Telegraf Biznis Milan Krkobabić.

Prema njegovim rečima, prva mera na kojoj će se raditi jeste izvor egzistencije, gazdinstva i ono čime se ona bave. U to se ubraja i seoski turizam, banjski, stari zanati, povrtarstvo, ratarstvo…ali i formiranje malih i srednjih preduzeća u selima.

– Naša ideja je konkretna. Da se stopa PDV smanji ili potpuno ukine. Predlažemo da se u posebno brdskim, planinskim predelima ukine stopa PDV, takse i porezi. I to je taj ekonomski realan podsticaj. Da neko ko želi može da formira preduzeće tamo odakle je potekao – rekao je Krkobabić.

Drugi predlog je podela državne zemlje poljoprivrednicima i to bez naknade, o čemu ćete uskoro više saznati na našem portalu.

Treći koncept je koncept zadruga.

– To je imperativ. Nama nije cilj da odlaze ljudi, nego da ostanu, da vide smisao bavljenja time. Nije nam cilj da napravimo velike kompanije koje će imati i držati sve. To nema ni u Argentini – kaže on.

Ističe da Nacionalni tim sada kreće u formiranje radnih grupa, a onda ide i postavljanje infrastrukturnih prioriteta, putevi, lokalni, a naročito atarski.

– Znate, u Srbiji još uvek postoje sela gde žene moraju da idu daleko po vodu i da je nose. Moramo da rešimo vodu, kanalizaciju –

Kada je reč o organskoj proizvodnji, i ona će biti na posebnom akcentu, priča ministar, i dodaje se mora ići na geografski zaštićena područja, brend, ukrupnjavanje, a onda i prodaju onoga što rade naše zanatlije, rukotvorine, proizvodi po kojima smo prepoznati u svetu…

A na pitanje da li ćemo za to imati dovoljno sredstava kaže:

– Zamislite samo koliko smo novca uložili u Fijat, u RTB Bor ili u Železaru. Gomile fabrika koje su propale, i ako je pitanje da li treba da uložimo i koliko…setite ste u šta smo sve ulagali i kakvi su bili efekti. Ja ću biti zadovoljan ako pogledam ugovore sa Fijatom, pa da mi kažu koliko je to novca. Srbija kada bi sve to preusmerila, pa procvetala bi. Da ne gledamo sada kada treba pomoći našem domaćinu, koliko to košta. Naš domaćin nema cenu”, rekao je ministar.

Dodaje da našim seljanima moramo da omogućimo da žive, i da sve što se trenutno predlaže jeste naučno utemeljeno.

– Srpski domaćin zaslužuje da konačno i on dobije nešto od države Srbije – rekao je Krkobabić.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay (Free-Photos )

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor