Čemu se mogu nadati ratari – Nedimović o ceni i količinama pšenice novog roda (SRB)

“Ove godine ćemo sigurno imati pšenice oko milion tona za izvoz, tako da ćemo moći da konkurišemo na tržišta i Afrike. Nećemo imati godinu kao prethodnu, jer je nešto bilo manje i posejano pšenice, negde oko 570.000 hektara. Očekujem da će prosečan prinos biti blizu 4,7 do 4,8 tona po hektaru, pričam o čitavoj Srbiji, što će nam dati negde prinos od 2,5 do 2,7 miliona tona. Nama je za nas, za zemlju Srbiju dovoljan 1,5 milion, ovo ostalo nam ostaje za izvoz”, izjavio je juče ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović, u obraćanju narodnim poslanicima u Skupštini Srbije.

Kada je reč o ceni pšenice koja u ovom trenutku najviše zanima proizvođače ministar Nedimović rekao je sledeće:

“Cena pšenice u ovom trenutku kojom se operiše na prostoru Srbije je na jednom od rekordnih nivoa u zadnjih nekoliko godina, negde oko 24 dinara po kilogramu i to je dobra stvar. To je posledica brojnih stvari koje su se desile na tržištu u okruženju. Mi smo imali velike suše oko nas u prethodnoj 2018. godini. Pšenica prošle godine nije bila tako visokog kvaliteta, ali je opet dostigla visoku cenu.  Šta se dešava ove godine? Ove godine su sigurno očekivanja porasla, baš zbog te cene koja je za staru pšenicu, 24 dinara na berzi se trguje, ali ja očekujem negde oko 21 dinar, da bismo mogli doći sa tom cenom, iako se ovih dana različite stvari plasiraju i dezinformacije od 16, 18 dinara. Vlada Republike Srbije će zajedno sa robnim rezervama izaći sledeće nedelje sa jednom količinom koju će otkupiti i sa tom cifrom pokušati da probudi tržište. ”

Na pitanje poslanika koje se odnosi na izvoz na pšenice na prostor afričkih zemalja, Nedimović je odgovorio

“Vi znate da je dugo godina u staroj Jugoslaviji jedno od osnovnih tržišta na koje je stara Jugoslavija plasirala prehrambene proizvode bilo tržište Afrike, tržište Bliskog istoka. Gotovo zadnjih 30, 40 godina tamo skoro nikakvog plasmana nije ni bilo i u zadnjih nekoliko godina činjeni su napori u tom pravcu. Pretpostavljam da najviše mislite na tržište Egipta, gde ste i sami učestvovali ispred Republike Srbije i dogovarali sa egipatskim zvaničnicima. Da, mi smo dobili u martu mesecu dozvolu, odnosno sertifikat za izvoz srpske pšenice na prostor Egipta. Ja ću samo reći da Egipat predstavlja najvećeg uvoznika pšenice na svetu i negde oko 10 miliona tona godišnje on uveze pšenice. Podsećanja radi, Srbija je u najboljim godinama, kao što je bila 2018. godina, imala nešto preko tri miliona tona pšenice. Sa dobijanjem ovog sertifikata mi smo dobili mogućnost da učestvujemo na tenderima. U okviru jednog međunarodnog konzorcijuma srpske kompanije su i učestovale na jednom tenderu za izvoz pšenice na prostor Egipta i očekujemo rezultate. Jutros sam razgovarao sa predsednicom Udruženja “Žita Srbije”, razgovarao o kvalitetu pšenice, trenutno treba da se uđe u njenu žetvu u narednih desetak dana. Mi smo imali izuzetno nepovoljne okolnosti prilikom setve pšenice, zemljište je bilo jako suvo, iako je prošla godina, tamo negde april, maj, bila jako puna vlage, ali u oktobru, novembru zemljište je bilo suvo. Nakon toga imali smo probleme u prvom mesecu, u martu mesecu, kada je ona trebalo intenzivno da se razvija, imali smo dosta problema, ali se kasnije ta kondicija pšenice nekako nadomestila u aprilu ili u maju mesecu.  Nije situacija svuda ista. Malopre sam razgovarao sa nekim kolegama poslanicima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, u njihovim krajevima pšenica nije tako dobrog kvaliteta, odnosno imala je dosta bolesti, ali na primer na prostoru Južnobačkog i Sremskog okruga je pšenica jako dobrog kvaliteta i tu možemo očekivati dobre prinose.”

Na pitanje o  tržištu afričkih zemalja Nedimović je odgovorio sledeće:

“Pored ovoga, mi smo otvorili tržišta afričkih zemalja i za naše voće i za naše meso. Imamo nekih problema, na primer, sa Marokom, Alžirom, iz jednog prostog razloga, oni imaju Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom. Mi nemamo sporazum o slobodnoj trgovini sa ovim zemljama i moramo ući u pregovore sa njima, jer naši poljoprivredni proizvodi su opterećeni prelevmanima kada izvozimo robu tamo sa 20 i 30%. Naročito tržište Maroka je interesantno zato što je platežno dobro sposobno.

Foto: Pixabay (Candiix)

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor