Na pragu žetve pšenice (SRB)

Žetva, smeštaj i uskladištenje pšenice spadaju u završne radove kod ove, za ljudsku ishranu tako važne kulture, i moraju se obaviti u kratkom vremenskom roku. Ukoliko je žetva praćena lošim vremenskim prilikama, što je u našoj zemlji dosta čest slučaj, gubici mogu iznositi i do 25% od ukupno proizvedene količine zrna. Ako uz to, zbog nepravilnog smeštaja i daljeg čuvanja dođe do pogoršanja kvaliteta dobijenog zrna, uložena sredstva i trud u gajenje ove kulture mogu biti dovedena u pitanje.

Na veličinu gubitka i kvalitet dobijenog zrna presudan uticaj ima određivanje momenata žetve, kao i primenjeni način sređivanja useva pšenice.

Žetva pšenice

Danas se žetva pšenice uglavnom vrši jednofaznim načinom: kombajnom. Od momenta pristupanja žetvi u mnogome zavisi ne samo količina dobijenog zrna, već i njegov kvalitet. Ako se žetvi pristupi pre vremena, zrno je lošeg kvaliteta, a sa zakašnjenjem žetve redovno dolazi do
povećanja gubitaka u zrnu. Stoga, žetvu pšenice treba obaviti u onoj fazi zrelosti pšenice koja obezbeđuje najmanje gubitka, a uz to i najbolji kvalitet zrna. Žetvu treba obaviti kad se usev nalazi u punoj zrelosti, kada je vlažnost zrna ispod 20%.

Prezrelost nastaje uskoro posle pune zrelosti pri čemu se klasovi povijaju naniže, zrno osipa, stabljika je krta i lako se lomi, što prouzrokuje opadanje i čitavih klasova. Zato je potrebno žetvu obaviti u što kraćem roku.

Vlažnost žitne mase različito se odražava na rad pojedinih radnih organa kombajna. Pri povećanoj
vlažnosti gubici na hederu kombajna se smanjuju, dok gubici vršalice rastu. Pri smanjenoj vlažnosti osetno se povećavaju gubici na hederu, a smanjuju gubici vršalice. Zbog velike higroskopnosti slame kombajniranje u ranim jutarnjim časovima (kada još nije spala rosa) ne treba vršiti.

Jednofazno sređivanje nije preporučljivo primeniti na usevu sa neujednačenim sazrevanjem, a isto tako i na zakorovljenom usevu.

Brzina kretanja kombajna iznad 4 km/sek uslovljava povećanje gubitka hedera, što znači da se povećani učinak kombajna ne može ostvariti povećanjem brzine kretanja, već gajenjem visokorodnih sorti.

Za postizanje kvalitetnog roda važno je izvršiti pravilno regulisanje i pripremanje kombajna za rad. Pre ulaska u njivu potrebno je kombajn isprobati pri radu u mestu u cilju tehničkog proveravanja radnih organa. Zatim treba izvršiti probu na parceli pri manjem opterećenju uz postepeno povećanje radnog zahvata. Pri ovoj probi utvrđuje se i reguliše najpovoljniji položaj svih radnih delova kombajna.

Transport, sušenje i čuvanje pšenice u skladištu

Transport zrna

Transport zrna sa polja do magacinskog prostora može se izvršiti kamionima ili traktorskim prikolicama. Kombajnom ovršeno zrno sa polja se može transportovati u džakovima ili u rasutom stanju. Transport zrna u džakovima vrši se prikolicama sa spuštenim stranicama za vreme utovara. Za transport zrna u rasutom stanju potrebno je da transportna sredstva budu prilagođena za samoistovar. Primenom samoistovarnih prikolica obezbeđeno je njihovo lako i brzo pražnjenje bez
angažovanja ljudske radne snage.

Sušenje zrna

Sušenje je mera koja se preduzima u cilju smanjivanja vlage na procenat koji obezbeđuje uspešno duže čuvanje zrna. Sigurno održavanje pune sposobnosti zrna u pogledu klijavosti, pecivosti i hranljive vrednosti može pri dužem uskladištenju da bude obezbeđeno pri vlažnosti od 14%.

Ukoliko se lagerovanje zrna izvrši i pri vlažnosti od 16 do 17% brzo dolazi do kvara, a pogotovu ako je vlažnost veća. Sušenje zrna može da se obavi na dva načina: hladnim vazduhom i
zagrejanim toplim vazduhom.

Sušenje hladnim vazduhom obavlja se pomoću ventilatora –provetravanjem. Uređaji za sušenje toplim vazduhom karakterišu se time da su u stanju da izvrše sušenje zrna za kratko vreme –
najviše za nekoliko časova. Dok pri sušenju provetravanjem do kvarenja zrna može doći zbog vremenski dugog trajanja procesa sušenja, dotle pri sušenju toplim vazduhom negativni uticaj može imati prevelika temperatura. Ako temperatura vazduha za sušenje pređe kritičnu temperaturu, makar i kratko vreme, ista će imati negativan uticaj na klijavost i pecivost zrna.

Čuvanje pšenice u skladištu

Pšenica uneta u skladišta mora se tokom čuvanja kontrolisati i negovati. U toku čuvanja posebno treba kontrolisati:
– da se zrno nije ovlažilo i zagrejalo
– da se nije pojavio miris plesni
– da se nisu pojavile štetočine.

U slučaju da se u toku čuvanja zapazi zagrevanje i vlaženje ili oseti miris plesni, treba izvršiti provetravanje (lopatanje i mešanje) zrna. Ovo ponoviti nekoliko puta dok se stanje ne normalizuje.

Autor: dipl. ing. Snežana Stojković-Jevtić, PSSS Valjevo

Foto: Pixabay (Couleur )

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor