Postrna setva i njen značaj (SRB)

Žetva ozimih strnih žita je pri kraju, tako da treba sada planirati postrnu setvu. Od perioda žetve do kraja oktobra, a za neke useve i do kraja novembra, ima dosta vremena, od 70 do 100 dana. Treba koristiti sorte i hibride kraće vegetacije i ovo je velika šansa da se iskoriste prirodne pogodnosti, kvalitetno zemljište i povoljne temperatura.

U zavisnosti od vremena setve, što je uslovljeno vremenom žetve preduseva, potrebama gazdinstva i mogućnosti prodaje proizvoda, treba se odlučiti za tip i strukturu proizvodnje. Stvorene su sorte i hibridi kratke vegetacije većine biljnih vrsta, koje su pogodne za postrnu proizvodnju.

Ranijom setvom treba proizvoditi useve za zrno. Za ovakvu proizvodnju treba izabrati hibride kukuruza grupe zrenja 200-300, a za kasniju setvu treba izabrati hibride kukuruza ranije vegetacije, grupe zrenja 100 ili 200.

Tehnologija proizvodnje je jednostavna, plitko oranje ili tanjiranje, setvospremač, setva, ne treba upotreba osnovnog đubrenja, a prihranjivanje azotom u fazi 7-8 listova bi koristilo za bolji prinos.

Proizvodnja krastavaca– kornišona za zimnicu je vrlo značajna i profitabilna, te se sve više seje posle žetve pšenice. Postrna proizvodnja boranije za pijacu ili konzerviranje je takođe  značajna, takođe i proizvodnja zelene salate, spanać, a značajna je i proizvodnja cvekle, mrkve, pa čak i crnog luka za pijacu.

Postrna proizvodnja useva za zelenu masu, bilo za siliranje ili neposrednu ishranu životinja, vrlo je značajna i kod nas je do sada bila najrasprostranjenija. Po pravilu sva gazdinstva, bilo veća ili manja, koja se bave govedarskom proizvodnjom, zelenu masu ѕa siliranje trebalo bi da proizvode u postrnoj setvi. Postoji veći broj biljaka za ovakvu proizvodnju,pojedinačno ili kombinovano, ali je kukuruz najpogodniji i najviše zastupljen.

Iako se za ovaj način primene ne zahteva da zrno sazri, potrebno je da se formira i dostigne do mlečne ili voštane zrelosti. Zbog toga, potrebno je usaglasiti hibride kukuruza s vremenom setve. Potrebna je gušća setva od redovne i to od 80.000 do 100.000 biljaka po hektaru.

Osim kukuruza , za proizvodnju zelene mase, za potrebe siliranja ili neposredne ishrane, u postrnoj setvi mogu se gajiti i drugi usevi, sudanska trava, sirak, stočni kelj, perko i slične biljne vrste sa velikom biljnom masom.

Značaj postrne setve:
-Značajno povećanje proizvodnje jeftine hrane po jedinici površine, naročito zelene mase za stočnu hranu i konzumnog povrća;
-Produktivnije korišćenje obradivog zemljišta ;
-Intenzivnije korišćenje prirodnih resursa- zemljišta i vode;
-Raznovrsna biljna proizvodnja.

Izvor: PSSS Mladenovac

Autor: Violeta Veličković

Foto: freeimages.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor