Posao koji ima perspektivu, ali radno vreme traje više od 16 sati (SRB)

Jedan od načina kako zadržati mlade da žive na selu gde su i rođeni je pokretanje sopstvenog biznisa. Petočlana porodica Čikoš iz Mužlje perspektivu vidi u povrtarskoj proizvodnji koju zasnivaju na deset hektara na otvorenom i u osamnaest plastenika. Sredstva za podizanje plastenika obezbedili su iz sopstvenih izvora.
U toku berbe radni dan traje duže od šesnaest časova ali na to su navikla deca Ištvana Čikoša – ćerka Sibila i sinovi Silvester i Sanijel.

“Završili su srednju školu i kao i svaki roditelji i mi smo pitali našu decu – šta ćete dalje da radite, oni su odgovorili da žele da učestvuju u uzgoju povrća jer vole svoju zemlju. I eto mi smo ostali i dalje obrađujemo zemlju. Oni su taj posao zavoleli i ne bi ni za šta da odu iz naše zemlje”, navodi Ištvan Čipak iz Mužlje.

Silvester Čipak navodi da godišnje proizvedu oko pedeset tona, paradajza, krastavca i paprika, dok na otvorenom imaju deset hektara kupusa.
Njegov brat Sanijel brine se o prodaji.

“Kvalitetna roba ima stalne kupce, prodajemo je na Zrenjaninskoj velikoj pijaci u Beogradu i Novom Sadu”, ističe Sanijel.
Nešto lakši poslovi, oko kalibriranja i sortiranja, pripali su sestri Sibili koja se sa povrćem takođe dobro snalazi.

“Moja dva brata su zadužena za proizvodnju, a ja za papirologiju. Ali u slučaju da ima više posla a oni ne stignu ja im priskočim u pomoć”, objašnjava Sibila.
Ovo je težak posao, zahteva mnogo rada i odricanja, ali uz dogovor i dobru organizaciju mnogo je lakše poručuju članovi ove vredne i složne banatske porodice.

Izvor: RTS

Foto: freeimages.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor