Plantaže bresaka su retkost u Kolubarskom okrugu (SRB)

U Kolubarskom okrugu voće se gaji na 25.000 hektara, a najviše – na oko 80 % površina – maline, kupine i šljive. Plantaže bresaka su prava retkost, jer voćari izbegavaju plasman svežeg voća. To ne važi za Zorana Boškovića iz Pričevića kod Valjeva, koji je odustao od kupine i opredelio se za gajenje bresaka.

Na plantaži bresaka Zorana Boškovića iz Pričevića, nadomak Valjeva, šest stotina stabala je u punom rodu. Postižu da ih oberu članovi porodice. To smanjuje troškove ili povećava zaradu, ali u čitavom kraju breskve gaje samo još dva domaćina u istom selu.

“Ima posla malo više kad se u prethodnom periodu obrađuje oko nje, ali to sve ide postepeno: orezivanje, proređivanje, zaštita. To sve, opet, ide u etapama”, kaže Bošković, “ali kad je berba – lako je.”
Jedan od razloga zbog kojih su se Boškovići opredelili za gajenje bresaka jeste to što u proteklih nekoliko sezona nisu bili zadovoljni otkupnom cenom kupina. Plantažu je proširio za dve stotine stabala, koje će na rod stići sledeće godine:

“Kupina je isto bila i ona nezgodna isto kad su kišne godine, propada, te skidaju cenu, te tako pokrčio sam kupinu i posadio na to mesto breskvu. Treba i berači da se plate za kupinu. Koga ti platiš?! Kupina jeftina, nadnice skupe, nema računa.”
Petnaest do šesnaest tona bresaka i nektarina u sezoni Bošković proda na valjevskoj kvantaškoj pijaci i lokalnom lancu marketa po 50 do 70 dinara po kilogramu.

“Mi ne možemo da zadovoljimo tržište u Valjevu što se tiče stonog voća: bresaka, kajsija, trešanja”, ističe Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne službe Valjevo. “Mali je broj proizvođača koji se bave tim vrstama voća koje se koriste za stonu upotrebu. Što se tiče ostalih voćnih kultura, kada se procentualno pogledaju brojevi hektara, prethodne dve godine najveće su površine lešnika, oraha i borovnica. ”

Osim analize šta nedostaje na tržištu, pri izboru voća i podizanju zasada, stručnjaci kažu da je veoma važno podneblje. Boškovići imaju gotovo idealalan lokalitet za plantažu bresaka. Od 2012. ne pamte mraz u proleće, niti nerodnu godinu.

Izvor: RTS

Foto: freeimages.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor