Genomska selekcija – nova era u selekciji goveda (SRB)

Odgajivački programi u govedarstvu, kod mlečnih i kombinovanih rasa, dugi niz godina bili su bazirani uglavnom na povećanju količine mleka. Posle dostizanja povećanja proizvodnje mleka, selekcijom se utiče i na povećanje sadržaja masti i proteina.

Količina proizvedenog mleka je porasla, zahvaljujući uvođenjem životinja sa izraženim genetskim potencijalom za proizvodnjom mleka, ali i sa promenom i novim pristupom u normiranju ishrane muznih grla. Međutim, jednostranim sprovođenjem selekcije u pravcu povećanja mleka dovode se u pitanje reproduktivne i zdravstvene osobine životinja, a koje su veoma poželjne osobine sa ekonomskog i selekcijskog aspekta gajenja goveda. Za praćenje ekonomske uspešnosti koriste se selekcijski indeksi kojima se prate ne samo produktivne osobine nego i one neproduktivne, koje takođe utiču na profitabilnost proizvodnje mleka.

Tu pre svega spada predug međutelidbeni razmak, produžena laktacija, nizak procenat neporađanja kod krava i junica, što rezultira ranim izlučenjem grla iz proizvodnje i smanjenim profitom odgajivaču.

Poslednjih godina, primenom genomske selekcije u govedarstvu, veoma brzo, jeftino i sa visokom tačnošću (preko 70%) omogućavaju se bolji rezultati u selekciji osobina (plodnost, dugovečnost, osobine fitnesa) koje se sporo popravljaju korišćenjem konvencionalne selekcije – biološki i progeni testovi, usled niske nasledne osobine (heritabilitet). Genomska selekcija podrazumeva korišćenje genetičkih informacija koje se mogu dobiti analizom genoma (DNK) životinje za što raniji i bolji opis njene priplodne vrednosti. Sam postupak sprovođenja testiranja, odnosno analize DNK, podrazumeva uzimanje uzorka sa mlade životinje, najčešće dlake iz repa sa izvučenim folikulom dlake, iz kojeg se u laboratorijskim uslovima vrši genotipizacija koristeći Illumina SNP 50K čip. Na ovaj način utvrđena genomska vrednost u ranoj fazi života, pre dostizanja polne zrelosti, skraćuje generacijski interval i povećava genetsku vrednost ostavljenih grla za priplod.

Pored utvrđivanja priplodne vrednosti, genomskom selekcijom se mogu otkriti i potencijalni prenosioci naslednih anomalija.

Autor: dipl. inž. Nebojša Brajović, PSSS Čačak

Foto: freeimages.com

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor