Gajenje paradajza i paprike na malim površinama (SRB)

Na malim površinama paradajz i paprika se gaje iz rasada proizvedenog u plastenicima, a da bi proizvodnja bila uspešna, rasađivanje bi trebalo obaviti u optimalno vreme.

Rasađivanje se obavlja kad se temperatura zemljišta i vazduha ustali na 15 stepeni, a za papriku, koja je toploljubiva biljka, može se sačekati i toplije zemljište. Ako se rasađivanje obavi u hladno zemljište, koren se slabije razvija, a listovi žute. Kasno rasađivanje dovodi do nesazrevanja plodova koji se beru u fiološkoj zrelosti. Ovo povrće traži kvalitetno i strukturno zemljište , koje može da se zaliva.

Za paradajz bi trebalo birati osunčane delove bašte, a redovi se postavljaju u pravcu strujanja vazduha. Rasad paradajza mora da ima jasno zelenu boju, temeljno stablo s mnogo listova. Kržljav rasad se nikada neće razviti u kvalitetnu biljku. Najbolje je da se paradajz rasađuje u dva navrata, zbog promenljivih vremenskih uslova kako bi obezbedili sigurne prinose. Paradajz će biti otporniji na napad plamenjače, koja je najopasnija bolest, ako se čim se rasad primi, obavi prvo prskanje fungicidima na bazi bakra.

Kad porastu temperature, trebalo bi dva puta nedeljno obaviti zalivanje, u početku sa manjom količinom vode, a kako biljke rastu zalivanja bi trebalo povećati. Zalivanje je potrebno obavljati u večernjim časovima.

Redovna mera je i prihranjivanje vodotopivim đubrivima, kao i uklanjanje zaperaka. Ukoliko se ne uklone zaperci, na biljci će se formirati manje plodova koji će ostati sitni i neukusni jer će zaperci „uzeti“ hranu.

Papriku na okućnici ne bi treba rasađivati blizu paradajza zbog zajedničkih bolesti i štetočina. Paprika traži plodna zemljišta, bogata organskom materijom i prihranjivanje u toku vegetacije. Paprika podnosi gušći sklop od paradajza, ali zbog plitkog korena, leti bi zemljište trebalo prekriti malčom koji će sprečiti pregrevanje tla i sušenje korena. Paprika traži dosta vode i vazduha u zemljištu. U toku vegetacije potrebno je redovno vršiti okopavanje i zalivanje, češće nego za paradajz, posebno kad plodovi počnu da rastu. Najbolje je, ukoliko je moguće, navodnjavati sistemom „kap po kap“.

Autor: dipl. inž. Radojka Nikolić, PSSS Kruševac

Foto: Pixabay

Podeli sa prijateljima
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+

Ostavite odgovor